Никола Добровић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]

Његова дела су углавном стварана у стилу [[модернамодернизам|модерне]], а био је подједнако познат и као [[урбанизам|урбаниста]]. Студије архитектуре започео је у Будимпешти 1915<ref>Никола Добровић: есеји, пројекти, критике, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1998.</ref>, а након прекида због 1. светског рата, наставио их је у [[Праг]]у, где је дипломирао 1923. и радио до 1934. као архитекта. Вратио се у земљу и живео у [[Лапад]]у код [[Дубровник]]а. Године 1943 се прикључује [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-. Од октобра [[1944]]. радио је на обнови земље као начелник Архитектонског одељења савезног Министарства грађевина. Крајем [[1945]]. постављен је за директора Урбанистичког завода НР Србије, а после одвајања засебног Урбанистичког завода Београда постаје његов први директор и главни архитекта града. У јесен 1948. преузима дужност редовног професора за урбанизам на Архитектонском факултету Техничке високе школе у Београду.

Био је дописни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] од 1961. и [[Хрватска академија знаности и умјетности|ЈАЗУ]] од 1963, а 1962. је добио [[Октобарска награда|Октобарску награду]] града Београда. Добио је [[СедмојулскаСписак наградадобитника Седмојулске награде|Седмојулску награду]] за животно дело 1964. Одликован је [[Орден рада са црвеном заставом|Орденом рада са црвеном заставом]] 1965. године, а те године је постао и редовни члан САНУ. Био је и почасни дописни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката).

1968. је постхумно добио Октобарску награду за урбанистичке концепције по којима је грађен [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]].

* Споменик Виктору Дику на отоку [[Лопуд (острво)|Лопуду]]у крај Дубровника, 1932

* Хотел Гранд на отоку [[Лопуд (острво)|Лопуду]]у код [[Дубровник]]а, 1936.

* Вила Весна на отоку [[Лопуд (острво)|Лопуду]]у крај Дубровника, 1939.