Обавеза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
категорија |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 41:
Ова лица су одређена и могу имати правни положај титулара субјективног права - повериоца или титулара обавезе - дужника. По овој одређености обе стране у односу се облигациони однос разликује од стварноправног у којем је сопственик одређен али је број лица која су дужна да поштују његово право неодређен. Није нужно да се на страни повериоца или дужника нађе само једно лице, може их бити више али се увек зна ко су и какав је њихов положај у облигационом односу. Није одлучујући број субјеката, већ њихова одређеност и правни положај (заједничке и солидарне облигације).
У извесним облигационоим односима и једна и друга страна могу истовремено имати и положај дужника и положај повериоца ([[двострано обавезни уговори]]). Друге облигације су такве да је једно лице само дужник а друго само поверилац ([[незвано вршење туђих послова]], [[неосновано обогаћење]] и сл). Међутим, у овом случају треба водити рачуна да један уговор по правилу представља истовремено извор више облигација, па би правилније било рећи да се једно лице у више облигација (облигационих односа) које потичу из истог основа (уговора) могу налазити истовремено у улози повериоца и дужника. Појашњења ради, купац је из једне облигације (из једног итог основа-уговора) дужник предаје новца, а из друге облигације поверилац преноса својине и предаје ствари.
3 - Облигациони однос има одређену садржину
Ред 66:
Треба правити разлику између дејства и права супротстављања. Облигационо право дејствује само између одређених лица. Ту дакле постоји поменута затвореност. С друге стране и супротстављање тог права може се учинити само према дужнику јер је уперено на његово понашање и у том смислу не постоји могућност супротстављања тог права неки другим лицима ван односа. Не постоји дакле [[право следовања]] које омогућује да облигационо право следи свој предмет ма где он био.
Такође, облигациона права су за разлику од стварних подложна [[застарелост (облигационо право)|застарелости]], што значи да се по протеку законом предвиђеног рока губи могућност принудног остварења, што у начелу није случај са стварним правима.
'''Изузеци''' од релативног дејства облигационог односа:
Ред 82:
в) Побијање правних послова дужника – путем тужбе actio pauliana против трећег лица.
г) [[Ugovor u korist treće strane|Уговори у корист трећег лица]] – један се уговорник обавезује према другом да ће извршити одређену престацију у корист трећег лица. Треће лице стиче право да непосредно захтева извршење престације у своју корист.
д) [[Колективни уговори]] – закључују их надлежне синдикалне организације са организацијом послодаваца и њима се уређују права и обавезе радника у радном односу. Такав уговор производи правна дејства за сва лица која припадају одређеној групи, без обзира да ли су сви дали своју сагласност јер одлука већине обавезује и мањину групе.
== Литература ==
* Јаков Радишић: ''Облигационо право'', Београд 2004
* Слободан Перовић: ''Облигационо право'', Београд 1982
| |||