Челик — разлика између измена

Челик, на пример, може бити врло [[Дуктилност|мек]] и као такав изузетно погодан за [[дубоко извлачење]] (прављење лименки, конзерви и сл.). Насупрот томе челик може бити врло [[Тврдоћа|тврд]] и [[Кртост|крт]], као на пример код [[Мартензитни челици|мартензитних челика]] који се користе за сечива. Пред модерну производњу челика постављају се врло високи захтеви, који најчешће укључују оптималну комбинацију особина, као што су [[затезна чврстоћа]] са једне и [[дуктилност]], односно [[деформабилитет]] са друге стране. Поред тога мора се стално водити рачуна о исплативости производње што је последица непрестане промене цена легирајућих елемената (нпр. [[никл]]).

 

 

Најважнији легирајући елемент у челику је [[угљеник]]. Он се у челику налази у облику једињења под именом [[цементит]], Fe₃C. Повишени масени удео угљеника чини челик чвршћим, али у исто време кртијим материјалиом. У зависности од удела угљеника и температуре на којој се узорак челика налази, на фазном дијаграму могу се уочити следећи [[Микроконституент|микроконституенти]]: [[аустенит]], [[Ферит (гвожђе)|ферит]], примарни цементит, секундарни цементит, као и [[Микроконституент|микроструктуре]] (мешавине фаза): [[перлит]] и [[ледебурит]]. Ако се челик нагло охлади тако да се [[Дифузија|дифузиони процеси]] (на првом месту дифузија угљеника) не одвију до краја, онда се у структури челика појављују нове микроструктуре које су већином пресићене угљеником. Ако се убрзано хлађене одвија из аустенитне области могу се јавити финоламелиране микроструктуре [[сорбит]] или [[тросит]]), као и игличати/зрнасти [[беинит]] или игличасти [http://www.msm.cam.ac.uk/phase-trans/2004/CMisc/scratch/scratch.html мартензит].

== Руде и њихова заступљеност у земљиној кори ==

 

 

== Алтернативни материјали ==