Одисеја — разлика између измена

[[Датотека:OdysseyIthaka.png|мини|десно|200п|Одисеј на Итаки]]

[[Датотека:OdysseyPenelope.png|мини|десно|200п|Атина и Пенелопа]]

 

Данашњи облик добио је у 6 веку пре. н. е. у [[Атина|Атини]] у време [[Пизистрат]]а - ''владао [[Атина|Атином]] са прекидима од [[560. п. н. е.]] до [[527. п. н. е.]]''. Пизистрат је установио Панатински празник о коме су се рецитовале [[Хомер]]ове песме. У ту сврху у [[Атика|атичкој]] редакцији припремљена су државна издања тих песама.

<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Прво певање'''<br />

 

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Друго певање'''<br />

 

Годинама се [[Пенелопа]] служила лукавством да би одбила просце. Говорила је да ће се удати када заврши са ткањем тканине за мртвог [[Одисеј]]а, али је она, сваке ноћи уништавала оно што би преко дана исткала. Неко од просаца је видео шта Пенелопа ради и они су тражили од ње да се напокон одлучи за неког од њих.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Треће певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Четврто певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Пето певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Шесто певање'''<br />

У близини [[Феaчани|феaчанске]] обале, [[Одисеј]]а је пробудио смех девојака. На обали је стајала [[Наусикаја]], краљева кћерка са својим слушкињама. Оне су показале пут [[Одисеј]]у до краљеве палате.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Седмо певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Осмо певање'''<br />

У [[Одисеј]]еву част, краљ [[Алкиној]] приређује забаву, на којој млади певач приповеда о [[Тројански рат|Тројанском рату]]. У току певања, [[Одисеј]] се неколико пута заплакао, и то увек када је песма описивала и јунаштва [[Одисеј]]а.

Краљ [[Алкиној]] је, видевши реакцију, питао [[Одисеј]]а ко је он и зашто плаче.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Девето певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Десето певање'''<br />

Надаље [[Одисеј]] прича како му је бог [[Еол]] дао врећу у којој су били ветрови, а његови људи, не знајући шта је у врећи, отворили су је, па су их ветрови вратили натраг одакле су дошли. Тамо, чаробница [[Кирка]] његове људе претвара у свиње, а Одисеју, [[Хермес]] даје траву која спречава да [[Кирка]] и [[Одисеј]]а претвори у свињу. [[Кирка]], после неког времена, пушта их све да оду, вративши им људски облик, а Одисеју је дала упуства како да стигне до [[Ахерон]]а и подземног свијета.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Једанаесто певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Дванаесто певање'''<br />

У овом певању, [[Одисеј]] приповеда о томе како је, зачепивши уши посади брода, а себе завезавши за јарбол, да не би насукао брод, успио избећи [[сирене]]. У наставку, [[Одисеј]] говори о [[Сцила|Сцили]] и [[Харибда|Харибди]] - две немани које је успео избегнути, па о острву где његова посада није послушала његова упозорења и жртвовала стоку бога [[Хелије|Хелија]] Хипериона, због чега се [[Зевс]] жестоко разљутио и муњом уништио [[Одисеј]]ев брод, тако да је само [[Одисеј]] преживио.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Тринаесто певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Четрнаесто певање'''<br />

[[Одисеј]] слуша како свињар Еумај прича о своме господару, и схвативши колико му је он веран, обећава му да ће се [[Одисеј]] сигурно вратити.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Петнаесто певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Шеснаесто певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Седамнаесто певање'''<br />

[[Одисеј]], као просјак се враћа у двор и, да би видио моралност просаца, проси храну од њих. На улазу у двор, препознавши свог господара, [[Одисеј]]ов пас Арга умире од среће.

[[Пенелопа]], која је све то посматрала, упита просјака [[Одисеј]]а зна ли било шта о њеноме мужу [[Одисеј]]у, а он јој одговори обећањем да ће се он сигурно вратити. Тада [[Пенелопа]] нареди својим слушкињама да окупају просјака, и док су га оне купале препознала је [[Одисеј]]ев ожиљак, али ништа није рекла [[Одисеј]]у.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Двадесето певање'''<br />

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Двадесетпрво певање'''<br />

[[Пенелопа]], обећава просцима да ће се удати за онога који на стрељачком такмичењу буде победник. Износи [[Одисеј]]ев лук, али нико од просаца није успео да натегне лук, па ни славни Антиној. И таман када су се сви просци договарали да се такмичење одгоди, [[Одисеј]], прерушен у просјака узима лук, натеже га и погађа стрелом кроз све секире.

[[Одисеј]] тада открива [[Пенелопа|Пенелопи]] свој идентитет, а она, и даље неверујући да је он Одисеј, упита га за једну њихову тајну. Одисеј је знао да је у питању њихова брачна постеља од маслиновог дрвета, те је отишао и померио кревет, који, због тежине нико није сем њега могао покренути. Тек тада је [[Пенелопа]] била сигурна да је он доиста Одисеј и бацила му се у наручје.

<br />[[Датотека:Odysseus bjuder cyklopen vin, Nordisk familjebok.png|30п|]]'''Двадесетчетврто певање'''<br />

 

== Спољашње везе ==