Хрватско прољеће — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Утицај: Звонимир а не Звоминир. |
Vracen na verziju sa referencama ознака: уклањање шаблона Чињеница |
||
Ред 1:
'''Маспок''' или '''Хрватско прољеће''' је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. у Хрватској.
Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњевековне хрватске краљевине{{sfn|Trbovich|2008|pp=162}}. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу<ref>{{Cite book||last=Levi|first=Pavle|title=Disintegration in Frames: Aesthetics and Ideology in the Yugoslav and Post-Yugoslav Cinema|year=2007|url= |publisher=Stanford University Press|location= |id=|pages=51}}</ref>.
== Политичка природа покрета ==
Три почетна питања са којима је '''Маспок''' почео свој напад на федерални систем Југославије су били расподела националног дохотка оствареног туризмом у Хрватској те суме новца коју Хрватска издваја у фонд неразвијених република и покрајина у СФРЈ и питање сужбеног хрватског језика. '''Маспок''' је захтевао признање хрватског језика као званичног језика у Хрватској и његову ексклузивну употребу у школама, медијима и джавном апарату што је значило изгон српског језика из Хрватске{{sfn|Trbovich|2008|pp=162}}. Даље, '''Маспок''' је инсистирао на специфичној природи и култури Хрвата које их чине различитим од осталих југословенских етничких група. Овај покрет, пошто је уживао масовну подршку у Хрватској, је такође захтевао посебну националну хрватску банку, хрватску армију и одвојено од југословенског, представништво у Уједињеним нацијама{{sfn|Sudar|2013|pp=202}}. ''Matica hrvatska'' и ''Hrvatski tjednik'' су ишли тако далеко да су чак опубликовали нацрт устава нове хрватске државе{{sfn|Ahrens|2007|pp=108}}. Матица хрватска је у новембру 1971. опубликовала списак маспокових захтева: Хрватска да се дефинише као држава хрваског народа,
Хрватска да има представништво у Уједињеним нацијама, да се оснује хрватка национална банка и уведе хрватски новац, да је хрватски језик језик командовања у ЈНА, да хрватски регрути служе војску само у Хрватској<ref>{{Cite book|first=R. J.|last=Crampton|The Balkans Since the Second World War|publisher=Routledge|year=2014|pages133}}</ref>. Матица хрватска је у време кулминације Маспока престала да ради на заједничком речнику српскохрватског језика и одбацила [[Новосадски договор]]. Новосадски правопис српскохрватског језика је замењен Хрватским правописом који су
написали Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш а штампала Матица хрватска исте 1971. године. Подршку Маспоку је пружио и Загребачки универзитет чији су студенти били најгласнији у тој подршци<ref>Keith Langston, Anita Peti-Stantić: Language Planning and National Identity in Croatia, Palgrave Macmillan, Sep 10, 2014</ref>.
== Развој и гушење Маспока ==
По неким ауторима, Маспок је био усташка побуна под покровитељством Савке Дапчевић - Кучар, врховне личности тог тренутка у Хрватској и Мике Трипала. Кучар и Трипало били у вези са усташким вођством и свесно по њиховим директивама радили на разарању државе.<ref>Mirko Arsić, Dragan R. Marković: '68: studentski bunt i društvo, Prosvetni pregled, 1984. pp. 164</ref>. На националистичке испаде и активност Матице хрватске, Савке Дабчевић-Кучар и Мике Трипала је указивао водећи комунист Хрватске тада [[Милош Жанко]]. Жанко је јануара 1970 на десетом пленуму хрватских комуниста оптужио Кучареву, Трипала и Пиркера да су се уротили, заједно са Матицом хрватском, против социјализма и да раде на дестабилизацији Југославије<ref>{{Cite book|R. J. Crampton|author=The Balkans Since the Second World War Routledge|year=2014|pages=132}}</ref>. Уз Бакарићеву помоћ, и Брозово одобрење, Жанко је искључен из Савеза комуниста Хрватске<ref>{{Cite book|author=John R. Lampe|title=Yugoslavia as History: Twice There Was a Country|publisher=Cambridge University Press|location= |id=|pages=308}}</ref>.
У самој Хрватској против Маспока су се јавно изјаснили чланови загребачког Praxis-а (Руди Супек и Милан Кангрга, као најистакнутији чланови ове групе)<ref>{{Cite book|author=Lee M. Roberts|title=Germany and the imagined East|publisher=Cambridge Scholars Press|year=|2005|pages=52}}</ref>{{sfn|Levi|2007|pp=51}}.
Јосип Броз је угушио '''Маспок''' али је, за узврат, учинио велики уступак хрватском национализму. Дозволио је промену назива језика у Хрватској и 1974. је кофедерализовао уставом СФРЈ и дао републикама право вета на измене устава. Устав из 1974. је изазвао велико незадовољство српског народа у целој СФРЈ<ref>Momčilo Diklić Srbi u Hrvatskoj 1945-1991: period potiranja nacionalnog identiteta, Institut za Evropske studije, 2007. pp. 109-112</ref>. Водећи хрватски комунисти Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало су били смењени са својих државних и партијских положаја а многи активисти и вође Маспока ухапшени и позатварани<ref>{{Cite book||last=Job|first=Cvijeto|title=Yugoslavia's Ruin: The Bloody Lessons of Nationalism, a Patriot's Warning|publisher=Rowman & Littlefield|year=2002|pages=75}}</ref>. Међу ухапшеним и затвореним Маспоковцима су били [[Фрањо Туђман]] и [[Бруно Бушић]] <ref> Nova Hrvatska 1972. pp. 74</ref>.
== Обрачун са либералима у другим републикама ==
Броз је искористио Маспок као изговор за гушење либералних захтева за демократизацију СФРЈ па је тако одстранио 1972. године из политичког живота српске комунисте Марка Никезића и Латинку Перовић те Словенца Станета Кавчича и Македонца Крсту Црвенковског. За владавину доживотног председника СФРЈ су били опаснији просвећени либерали и потврђени не-националисти (Никезић, Перовић) него хрватски Маспок <ref>{{cite book||last1=Udovicki|first1=Jasminka||last2=Ridgeway|first2=James|title=Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia|year=2000|url= |publisher=Duke University Press|location= |id=|pages=73}}</ref>.
Да би умирио хрватске националисте, Броз се је окомио на српску интелигенцију која је указивала на подређен положај српског народа у Југославији<ref>The National Question: Nationalism, Ethnic Conflict, and Self-determination in the 20th Century edited by Berch Berberoglu, Temple University Press, 2009 page 291<br>''To allay Croat public opinion, Tito a year later launched another crackdown, this time in Serbia. Only here the Serb politicians who were purged were not nationalists but an exceptionally strong and committed group of antinationalists and liberals actively engaged in seeking greater democratization in the country as a whole.''</ref>. Питања које су постављали Добрица Ћосић и Михаило Ђурић - зашто је дата аутономија Албанцима на Косову, зашто Срби у Хрватској немају аутономију, зашто је Војводина аутономна и поред тога што су Срби већинско становништво у Војводини су довели до политичког анатемисања и судског прогона.<ref>{{cite book|author=Jasna Dragovic-Soso|title=Saviours of the Nation: Serbia's Intellectual Opposition and the Revival of Nationalism|url= |publisher=McGill-Queen's Press - MQUP|year=2002|pages=44}}</ref>. Професор Ђурић је, поводом Маспокове ескалације хрватскога национализна и сецесионизма, упозорио да тадашња ситуација у Југославији је неповољна за Србију не само због тога што је Србија немилосрдно и неправедно била оптуживана због централизма и унитраризма у прошлости, него и због тога што јој је забрањено да поставља питање одговорности оних који су починили геноцид над српским народом. Он је такође упозорио да границе СР Србије нису националне нити историјске границе српског народа.<ref>Hilde Katrine Haug: Creating a Socialist Yugoslavia: Tito, Communist Leadership and the National Question, I.B.Tauris, Mar 30, 2012</ref> Судски процес и пресуда професору Михаилу Ђурићу је била део политике равнотеже Брозовог режима у време када је Маспок кулминирао у Хрватској и када су многи Маспоковци били позатварани<ref>{{cite book||last=Miller|first=Nick|title=The Nonconformists: Culture, Politics, and Nationalism in a Serbian Intellectual Circle, 1944-1991|year=2007|publisher=Central European University Press|location= |id=|pages=202}}</ref>
<!--{{malo_inlajn_referenci}}-->
== Хрватско прољеће и распад Југославије ==
<!--{{malo_inlajn_referenci}}-->
Броз је, како бу умирио хрватске националисте, завио њихове захтеве у нацрт југословенског устава из 1974. Тај је устав парализовао федералну власт и пренео администартивни део федералне власти на југословенске републике<ref>Branko Belan: In the Name of Independence: The Unmaking of Tito's Yugoslavia, Lulu.com, page 6</ref>. Језик којим је писан устав је био недовољно прецизан и јасан а сам је устав био резултат компромиса између различитих националистичких група југословенских република и покрајина. Тиме је сам устав постао основа сецесионизма.<ref>Dejan Jović: Yugoslavia: A State that Withered Away, Purdue University Press, 2009 page 32</ref>
==
{{reflist|2}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book||last=Job|first=Cvijeto|title=Yugoslavia's Ruin: The Bloody Lessons of Nationalism, a Patriot's Warning|publisher=Rowman & Littlefield|year=2002|pages=75}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Lee M. Roberts|title=Germany and the imagined East|publisher=Cambridge Scholars Press|year=|2005|pages=52}}
* {{Cite book |ref= harv|author=John R. Lampe|title=Yugoslavia as History: Twice There Was a Country|publisher=Cambridge University Press|location= |id=|pages=308}}
* {{Cite book |ref= harv|R. J. Crampton|author=The Balkans Since the Second World War Routledge|year=2014|pages=132}}
* {{Cite book |ref= harv|first=R. J.|last=Crampton|The Balkans Since the Second World War|publisher=Routledge|year=2014|pages133}}
* {{Cite book |ref= harv|first=Geert-Hinrich|last=Ahrens|title=Diplomacy on the Edge: Containment of Ethnic Conflict and the Minorities Working Group of the Conferences on Yugoslavia|year=2007|url= |publisher=Woodrow Wilson Center Press|location= |id=|pages=108}}
* {{Cite book |ref= harv||last=Sudar|first=Vlastimir|title=A Portrait of the Artist as a Political Dissident: The Life and Work of Aleksandar Petrović|year=2013|url= |publisher=Intellect Books|location= |id=|pages=202}}
* {{Cite book |ref= harv||last=Levi|first=Pavle|title=Disintegration in Frames: Aesthetics and Ideology in the Yugoslav and Post-Yugoslav Cinema|year=2007|url= |publisher=Stanford University Press|location= |id=|pages=51}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Trbovich|first=Ana S.|title=A legal geography of Yugoslavia's disintegration|url=http://books.google.com/books?id=V9qbAAAAMAAJ|year=2008|publisher=Oxford Univ Press|isbn=978-0-19-533343-5|pages=162}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
*[http://www.academia.edu/4320652/The_Croatian_Spring_and_the_Dissolution_of_Yugoslavia| Croatian Spring and Dissolution of Yugoslavia]
[[Категорија:Политички покрети]]
[[Категорија:Социјалистичка Република Хрватска]]
{{Link FA|hr}}
| |||