Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
истекла заштита
Brankovic, kakve teorije?
Ред 1:
{{спајање|Карловачка митрополија}}
{{маргиналне теорије}}
{{Православна црква
| Црква 1 = Српска патријаршија
Линија 45 ⟶ 44:
Исте године када је проглашена Српска патријаршија у Карловцима, Румуни који су били под јурисдикцијом [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] су прогласили одвајање њихове цркве од Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији и успоставили митрополију своје цркве у Сибињу. Румунска митрополија у Сибињу је потврђена декретом аустријског цара 1873. године. На исти начин је Буковина одвојила своју цркву од [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и успоставила митрополију у Радауцију 1873. године.<ref name="Magoci"/>
 
Аустријски цар [[Франц Јозеф|Фрањо Јосиф I]] је имао пуну контролу над Патријаршијом тако да је 1881. године, супротно одлуци Црквеног конгреса и традиције православља, именовао [[Патријарх српски Герман (Анђелић)Георгије|ГерманаГеоргија АнђелићаБранковића]] као патријарха Карловачке патријаршије. Тиме је аустријски цар дискредитовао црквену хијерархију у очима верника и охрабрио успон српске антиклерикалне Радикалне партије.<ref>Bojan Aleksov: Religious Dissent Between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914, Otto Harrassowitz Verlag, 2006 pages 37-38<br />But too tight imperial control over the Karlovci Serb Patriarchate - as in the appointment of unpopular patriarchs - tended to discredit the hierarchy in the laity's eyes, further encouraging the rise of the anti-clerical Radical Party among Hungarian Serbs</ref>
 
Седиште карловачких црквених поглавара са титулом патријарха било је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] где је на главном тргу, за потребе ове црквене области, подигнуто велелепно здање [[Патријаршијски двор у Сремским Карловцима|Патријаршијског двора]] (данашње седиште [[Епископ сремски|епископа сремских]]). Последњи карловачки патријарх, од [[1907]]. до [[1913]], био је [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]]. Након његове смрти, патријаршијски трон је остао празан све до уједињења српских обласних цркава 1920. године.