Википедија

Онтологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
Сам израз онтологија (philosophia de ente) први пут се јавља [[1613]]. године код Гокленијуса, а нешто касније и код Клауберга, који употребљава и термин онтософија (о бићу као бићу у одређеном систему категорија).
 
== Онтологија у античкој филозофији ==
 
Проблематика онтологије садржана је имплицитно и у првим филозофским погледима Милетске школе, мада се појам „биће“ први пут експлицитно јавља тек код [[Парменид|Парменида]]а и то у чувеној дефиницији „биће јесте, небиће није“. За Античку филозофију било је сасвим ново Парменидово потпуно занемаривање варљивих чулних података и окретање искључиво појмовима као једином извору знања. Последице оваквог мишљења су у потпуној супротности са свиме о чему нас чула обавештавају - кретање не постоји а све што ми називамо „светом“ је само привид.
Најзначајнији помак после Парменида учинили су атомисти - [[Леукип]] и [[Демокрит]]. Да би некако ипак објаснили чињеницу кретања морали су пристати на то да небиће ("празнина") ипак постоји а да је биће подељено у бесконачно много ситних „атома“.
[[Платон]] је биће поистоветио са вечним, непроменљивим идејама, док је код [[Аристотел]]а онтологија шире третирана у оквиру опште [[Метафизика|метафизике]].
 
== Онтологија у средњовековној филозофији ==
 
У средњовековној филозофији, онтологија има обележје спекулативне претпоставке, као и строго канонизоване и систематизоване шеме, у оквиру којих разне варијанте резултују сличним одговорима. Као широко и систематски обрађивана филозофска дисциплина, онтологија је третирана код [[Кристијан Волф|Кристијана Волфа]] ([[1679]]-[[1754]]) као рационална наука која сачињава теоријску филозофију или метафизику. Код [[Имануел Кант|Имануела Канта]] ([[1724]]-[[1804]]), онтологија је такође део метафизике. Он уместо традиционалне онтологије, оснива трансценденталну филозофију, ''„као предворје праве метафизике“'', која жели поставити елементарне услове целокупног човековог знања ''априори''. За [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Г. В. Ф. ХегелХегела]]а ([[1770]]-[[1831]]), биће је прва и најапстрактнија категорија на самом почетку [[Дијалектика|дијалектичког]] процеса. Биће и мишљење је у суштини једно те исто, односно, категорија бића код Хегела означава неодређену непосредност и управо се зато негира својом антитезом – небићем, а биће и небиће су само моменти у развоју апсолутне идеје (праве стварности).
 
== Онтологија у савременој филозофији ==
 
У новијој филозофији, значајан је покушај [[Н. Хартман]]а у делу ''Нови путеви онтологије'', да анализира разне слојеве бића и онтологију супростави метафизичким теоријама. Покушај [[Мартин Хајдегер|Мартина Хајдегера]], а и његово дело „фундаментална онтологија“, управљен је на људски опстанак. За њега, онтологија је појам који се односи на створени свет, а не односи се на нествореног Бога - он је метаонтологичан.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Онтологија”