Очњаци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 12:
MeshNumber = A14.549.167.860.200 |
}}
'''Очњаци''' ({{јез-лат|dentes canini}}) су најважнији [[зуб]]и [[месождермесојед|месождера]]а, јер служе за прихватање и раздирање плена, а код [[змије|змија]] то су и отровни [[зуб]]и (намењени како хватању плена, тако и одбрани). Назив -{''canini''}- је изведен од [[латински језик|латинске]] речи -{''canis''}- (што у преводу значи [[пас]]). У хуманој дентицији постоје четири очњака, по два у горњем и доњем денталном луку и са класом [[секутићи|секутића]] они чине тзв. [[предњи зуби|предње зубе]] ({{јез-лат|dentes anteriores s. frontales}}). Очњаци се често називају и „угаони зуби“, јер мезијална половина њихове вестибуларне површине припада предњим, а дистална половина [[бочни зуби|бочним зубима]], омогућавајући постепени прелом и скретање зубних лукова.
 
== Класа очњака ==
Ред 25:
Очњаци су способни да издрже велики мастикаторни стрес и делују као „амортизери“, пружајући подршку [[бочни зуби|бочним зубима]] у току [[жвакање|жвакања]]. Њихова основна улога је кидање и раздирање [[храна|хране]], што чини средину између сечења (карактеристичног за [[секутићи|секутиће]]) и гњечења и млевења (карактеристичног за [[бочни зуби|бочне зубе]]). Својом лабијалном површином подупиру углове усана, па доприносе и физиогномском изгледу особе, а њихове оралне површине са добро развијеним цингулумом имају велики значај при латералним кретањима [[доња вилица|мандибуле]].
 
Што се њиховог изгледа тиче, очњаци са проксималног аспекта личе на [[секутићи|секутиће]] (пошто имају сечивни гребен, цингулум и маргиналне гребене), а са вестибуларног и оралног на [[преткутњаци|преткутњаке]]. Круна [[горњи очњак|горњег очњака]] је мало шира и краћа од круне доњег, а и једни и други показују правилан [[посебнетопографско-анатомска карактеристикеобележја зуба|знак угла и лука]]. Корен овог [[зуб]]а је изузетно добро развијен и широк вестибуло-орално, па је добро фисиран у алвеоларној [[кост]]и и очњак често служи као ослонац разним протетским надокнадама у [[усна дупља|устима]] пацијента (протезе, мостови и сл).
 
Вестибуларне и оралне површине очњака имају облик петоугла, а бочне стране (мезијална и дистална) облик [[троугао|троугла]] са базом у цервикалном делу (слично [[секутићи|секутићима]]ма).
 
== Атрибути класе ==
Ред 35:
То су једини [[зуб]]и у денталном луку који имају само једну квржицу – солитарна квржица ({{јез-лат|cuspidus}}). Лингвална јама је присутна као код [[секутићи|секутића]], али је лингвалним квржичним гребеном подељена на мезијални и дистални део. Очњаци имају најдужи корен од свих [[зуб]]а у припадајућем денталном луку, а пошто је он и масиван узрокује велико испупчење на алвеоларној [[кост]]и.
 
== Види још ==
* [[Топографско-анатомска обележја зуба]]
* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]]
Ред 41:
* [[Каријес]]
 
== Референце ==
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Очњаци