Очњаци — разлика између измена

'''Очњаци''' ({{јез-лат|dentes canini}}) су најважнији [[зуб]]и [[месождермесојед|месождера]]а, јер служе за прихватање и раздирање плена, а код [[змије|змија]] то су и отровни [[зуб]]и (намењени како хватању плена, тако и одбрани). Назив -{''canini''}- је изведен од [[латински језик|латинске]] речи -{''canis''}- (што у преводу значи [[пас]]). У хуманој дентицији постоје четири очњака, по два у горњем и доњем денталном луку и са класом [[секутићи|секутића]] они чине тзв. [[предњи зуби|предње зубе]] ({{јез-лат|dentes anteriores s. frontales}}). Очњаци се често називају и „угаони зуби“, јер мезијална половина њихове вестибуларне површине припада предњим, а дистална половина [[бочни зуби|бочним зубима]], омогућавајући постепени прелом и скретање зубних лукова.

Што се њиховог изгледа тиче, очњаци са проксималног аспекта личе на [[секутићи|секутиће]] (пошто имају сечивни гребен, цингулум и маргиналне гребене), а са вестибуларног и оралног на [[преткутњаци|преткутњаке]]. Круна [[горњи очњак|горњег очњака]] је мало шира и краћа од круне доњег, а и једни и други показују правилан [[посебнетопографско-анатомска карактеристикеобележја зуба|знак угла и лука]]. Корен овог [[зуб]]а је изузетно добро развијен и широк вестибуло-орално, па је добро фисиран у алвеоларној [[кост]]и и очњак често служи као ослонац разним протетским надокнадама у [[усна дупља|устима]] пацијента (протезе, мостови и сл).

Вестибуларне и оралне површине очњака имају облик петоугла, а бочне стране (мезијална и дистална) облик [[троугао|троугла]] са базом у цервикалном делу (слично [[секутићи|секутићима]]ма).

== Види још ==

== Референце ==