Пад Зете (1496) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
Пад Црне Горе означен је силаском [[Ђурађ Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]] са црногорског престола 1496. године. Црна гора је након тога потпала под непосредну власт [[Османско царство|Османског царства]]. Пад [[Црна Гора|Црне Горе]] је уједно и пад последње балканске хришћанске државе, сем мале [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], која по турским схватањима није сматрана за праву државу зато што није имала свог владара и што није водила никакве отворене спољашње политике.
 
== Позадина ==
 
[[Иван Црнојевић]] умро је крајем јула 1490. године. Он је био један од наших последњих династа који је умро у извесној средњовековној традицији. Он помиње свој двор на [[Цетиње|Цетињу]], има свог дворског војводу и придворице, и чак и кефалију. Уза њ се помиње и његова „властела“ која је била представник разних црногорских племена, а чијих потомака има још и данас.
Наследио га је син [[Ђурађ Црнојевић]]. Он је, као млетачки зет, донекле поправио односе са [[Млетачка република|Млетачком републиком]], али је до локалних граничних сукоба долазило и за његова времена. За своје поданике Ђурађ је био „господин“ и ништа више.
 
== Ђурађ напушта Црну Гору ==
 
Када је француски краљ [[Шарл VIII Валоа|Карло VIII]], освојивши [[Напуљско краљевство|Напуљску краљевину]] 1495. године почео спремати антитурски савез, он је, међу осталима помишљао на сарадњу са Ђурђем Црнојевићем. Везе између Карла и Ђурђа створио је Ђурђев ујак [[Константин Аријанит]], који је живео у Италији. Међутим, против тог савеза били су [[Млетачка република|Млечани]] који су зазирали од француског учвршћивања у Италији, па су зато склопили савез против Француза у који су ушли још и [[Италија]], [[Аустрија]], [[Миланско војводство|Милан]] и сам [[Папа Александар VI|папа]]. Тој коалицији успело је не само да потисне Карла из Напуља него и да компромитује све његове планове на Балкану. Рођени брат Ђурђев, [[Стефаница Црнојевић|Стефан]], одао је на Порти братове преговоре и донео му крајем 1496. године од султана поруку: да дође у [[Цариград]] да се оправда или да оде из земље. Ђурађ је, са женом и децом, напустио Црну Гору и преко [[Будва|Будве]] отишао за Млетке. Власт у [[Зета (држава)|Зети]] примио је његов брат Стефан, везан потпуно за Турке.
 
== Крај црногорске самосталности ==
 
Крајем 1498. године Стефан Црнојевић беше онемогућен од Турака. [[Скадар|Скадарски]]ски заповедник, енергични [[Фериз-бег]] даде га чак затворити у свом граду, не зна се тачно због ког узрока. Биће да су Турци добили какве вести о његовим везама са Млечанима, с којима су те године ушли поново у рат. Од новембра 1498. године помиње се турски субаша, -{governador di statofo di Zerenovich}-, а од јануара 1499. налазио се Стефан у Албанији. У марту се већ знало да је Црна Гора припојена Скадарском санџаку и да је престала да постоји као држава.
 
Како је мирно примљена турска власт у Црној Гори, наглашава [[Јован Томић]] који је посебно испитивао овај период, „види се из факта да је за време млетачко-турског рата од 1499-1502. године у Црној Гори није било ни једног озбиљног покушаја млетачког против Турака, јер су они тамо имали више присталица него Млечићи. Да су о томе знали Млечићи, поред сенатског необраћања пажње предлогу да се у Црној Гори отпочне акција против Турака за доказ служи и појав, што нека села, која су била под млетачком влашћу, приђоше Турцима. [[Котор|Которска]]ска властела својим понашањем према становништву тих села, допринела су, да је ово претпостављало турско господарство њиховом, а омразе с Приморја и бољи изглед на плен од млетачких поданика него од султанових, одржаше Црногорце у већој наклоности према Турцима него према Млечићима“.
 
== Литература ==
* Владимир Ћоровић - ''Историја Срба'' (367-370)