Памћење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Меморија}}
[[
'''Памћење''' или '''меморисање''' је процес свесних бића у којем [[нервни систем]] трајно или привремено чува одређене податке. Памћење може бити такво да биће те податке може касније поново произвести (репродукција) или такво да се подаци не могу репродуковати него само препознати при поновном сусрету с њима (рекогниција).
Ред 19:
За разлику од активности попут говора, моторике или слуха, не постоји посебан центар за памћење у [[Мозак|мозгу]].<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref> Памћење је резултат заједничког деловања више можданих регија.
Овде се поставља питање шта би био основни механизам памћења на нивоу [[неурон]]а. Сећања су похрањена у спојевима нервних ћелија, такозваним [[синапса]]ма. Међу 100 милијарди ћелија људског мозга постоји око 100 до 500 милијарди синапси. Многе од њих нису статичне, већ могу да се појављују и нестају, и да мењају ефикасност комуникације између суседних неурона. Ова особина се назива синаптичка пластичност. [[Доналд Хеб]] је био први научник који је тврдио да синапсе могу да мењају јачину везе међу неуронима. Ову теорију је експериментално потврдио [[Ерик Кандел]]<ref>{{cite journal |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov:80/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&db=pubmed&dopt=Abstract&list_uids=12526779 |title=Activity-dependent presynaptic facilitation and hebbian LTP are both required and interact during classical conditioning |journal=Aplysia] Neuron |year=2003 |volume=37 |issue=1 |pages=135-47}}</ref><ref>{{cite journal |author=Huang, Y. -Y.; Zakharenko, S. S.; Schoch, S.; Kaeser, P. S.; Janz, R.; Südhof, T. C.; Siegelbaum, S. A.; Kandel, E. R. |year=2005 |title=Genetic evidence for a protein-kinase-A-mediated presynaptic component in NMDA-receptor-dependent forms of long-term synaptic potentiation |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences |volume=102 |page=9365 |doi=10.1073/pnas.0503777102}}</ref><ref>{{cite journal |author=Kojima, N; Wang, J; Mansuy, IM; Grant, SG; Mayford, M; Kandel, ER |year=1997 |title=Rescuing impairment of long-term potentiation in fyn-deficient mice by introducing Fyn transgene |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=94 |issue=9 |pages=4761-5 |pmid=9114065}}</ref><ref>{{cite journal |author=Brandon, EP; Zhuo, M; Huang, YY; Qi, M; Gerhold, KA; Burton, KA; Kandel, ER; McKnight, GS et al. |year=1995 |title=Hippocampal long-term depression and depotentiation are defective in mice carrying a targeted disruption of the gene encoding the RI beta subunit of cAMP-dependent protein kinase |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America |volume=92 |issume=19 |pages=8851-5 |pmid=7568030}}</ref>, за шта је награђен [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловом наградом за медицину]] [[2000]].
Постоји више форми синаптичког пластицитета. Оне се разликују по правцу (јачање или слабљење дуж правца), трајању (краткорочни или дугорочни пластицитет), типу синапси (хомо или хетеро-синапсе) и по молекуларним механизмима деловања.
Ред 35:
=== Процедурално памћење ===
У овладавању рутинским процедурама учествују моторне и префронталне регије мозга, али су најзначајнији центри у [[Мали мозак|малом мозгу]] и базалним [[
За емотивне успомене и за одмеравање бесних реакција најбитнију улогу игра [[амигдала]].
Ред 52:
== Сећања и емоције ==
Процес у људском мозгу у коме искуство из прошлости изазива [[emocija|емоције]] се назива емоционална меморија. За проучавање ових феномена углавном се користе опити на животињама. Најчешћи су експерименти где се пацови условљавају страхом од непријатне стимулације.
Ова истраживања су доказала да се емотивно условљавање у мозгу реализује преко два механизма: субкортикално, т. ј. потсвесно (од таламуса до амигдале) и кортикално, т. ј. свесно (од таламуса, преко кортекса до амигдале). Несвесни тип је бржи (нешто се мрда, бојим се), али свесни тип има јаче дугорочно дејство (то је змија, може да ме уједе, боље да се склоним).
Ред 66:
* [[Заборављање]]
* [[Колективно сећање]]
* [[Мнемосина|Мнемозина]] - титанка из грчке митологије, оличење памћења
* [[Мисао|Мишљење]]
* [[Лоци метод]]
| |||