Сопот — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.27.138 (разговор) на последњу измену корисника Марко Станојевић
Нема описа измене
Ред 21:
Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко [[Ропочево|Ропочева]] и [[Неменикуће|Неменикућа]] водио за [[Топола (град)|Тополу]] и даље. Осим ове механе „''шиндралије''“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око [[1838]]. године у месту старе механе „''шиндралије''“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је [[1893]]. године проглашено за варошицу.
 
== Етимологија ==:Име Сопот потиче из [[Прасловенски језика]] што значи сопотити,обрушавати.
До [[1905]]. године Сопот је са суседним [[Ропочево|Роповцем]] чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну [[општина|општину]]. <br />
По попису из [[1921]]. године. Сопот је имао 100 [[кућа]] са 414 [[становништво|становника]]. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ ([[Банат]]) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу [[1906]]. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).<ref>Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.</ref><ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника</ref>
Линија 157 ⟶ 159:
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
* „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
 
* ''Напомена''<br />
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Линија 177 ⟶ 178:
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.5185,20.570833&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.5185&longitude=20.570833&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [https://archive.org/details/EtimologijskiRjecnikHrvatskogaIliSrpskogaJezika]
 
{{Општина Сопот}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сопот