Партско царство — разлика између измена

Партијом је владала Арсасидска династија ([[Персијски језик|средње персијски]]: '''اشکانیان Ashkâniân'''), која је ујединила и владала иранским платоом, пошто је поразила [[Селеукидско краљевство|Селеукиде]], од краја [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]], и повремено контролисала Месопотамију између 150. п. н. е. 224. године н. е. Арсасиди су били трећа династија старог Ирана, после [[Међанско краљевство|Медијске]] и [[Ахеменидско краљевствоцарство|Ахеменидске]] династије. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ римског царства на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од Кападохије (источна [[Анадолија]]).

Када су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номадизам|номадномади]]и ([[Асирско краљевство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[Митридат|Митридатом Великим]] (171.-138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, парћански утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини тамјаном.

Релативно мало се зна о Парћанима у поређењу са [[Римско царство|Римским царством]] или [[Ахеменидско краљевствоцарство|Ахменидским краљевство]], с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о Парћанској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и [[епиграфија|натписа]]. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући [[Аполодус из Артемиде|Аполодуса из Артемиде]] и [[Исидор из Каракса|Исидора из Каракса]], писало је под Парћанском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу Персијских царства која су му претходила и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.

Партија је првобитно означавала територију југоисточно од [[каспијско језеро|каспијског мора]]. Била је [[сатрап]]ија [[Ахеменидско краљевствоцарство|Ахеменидског царства]], које је покорио [[Александар Велики]] око [[330. п. н. е.]] Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено [[Никанор (сатрап)|Никанору]], на [[Вавилонска подела|Вавилонској подели]] [[323. п. н. е.]] На [[Трипарадаска подела|Трипарадаској подели]] [[320. п. н. е.]] Партија је дата [[Филип (сатрап)|Филипу]]. Њега је наследио [[Пејнтон|Пејтон]]. Након [[311. п. н. е.]] Партија је постала део [[Селеукидско краљевство|Селеукидског царства]], и њоме су управљали различити [[сатрап]]и под селеукидским краљем.

Племе [[Партијско краљевствоцарство|Парти]], номадски народ [[иран]]ског порекла, које је првобитно говорило источно ирански језик а касније постало познато под именом Парћани, дошло је на [[ирански плато]] из [[централнасредња Азија|централне Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по "[[Парћански хитац|Парћанском хицу]]": окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].

До [[129. п. н. е.]] Партија је контролисала земље све до [[Тигар (река)|Тигра]], и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код [[Ктесифон]]а, низводно од данашњег [[Багдад]]а. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од [[Селеукија|Селеукије]], најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, Парћанска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета парћанска армија се повлачила до древних персијских престоница [[Суса|Сусе]] и [[Екбатана|ЕкбатанеЕкбатан]]е (данашњи [[Хамадан]]).