'''Хрватско-угарска нагодба''' је назив за државно-правнидржавноправни акт из [[1868]]. године којим је [[Хрватска]] ушла у државну заједницу са [[Угарска|Угарском]] и којим су регулисани односи између две државе у дуалистичкој [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Нагодба је важила све до слома [[Аустро-угарскаАустроугарска|Аустро-угарскеАустроугарске]] монархије у [[Први светски рат|Првом светском рату]] (1918).▼
▲'''Хрватско-угарска нагодба''' је назив за државно-правни акт из [[1868]]. године којим је [[Хрватска]] ушла у државну заједницу са [[Угарска|Угарском]] и којим су регулисани односи између две државе у дуалистичкој [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Нагодба је важила све до слома [[Аустро-угарска|Аустро-угарске]] монархије у [[Први светски рат|Првом светском рату]] (1918).
==Одредбе==
[[Датотека:Map of the Kingdom of Croatia (1868).png|мини|лево|Хрватска пре нагодбе]]
Одредбама ХватскоХрватско-угарске нагодбе, послови Хрватске делили су се на: аутономне, заједничке хрватско-угарске и заједничке послове са осталим земљама Хабзбуршке монархије. Прве су обављали аутономни органи Хрватске (Сабор, бан, земаљска влада, подручни и месни органи Хрватске), друге (у првом реду финансијско-економске), обављали су заједнички органи: Средишњи сабор са два дома. У заједничке послове Хрватске са осталим земљама Хабзбуршке монархије спадао је одређивање трошкова за двор, војни послови и послови који су се по Аустро-угарској нагодби налазили у надлежности Аустро-угарскеАустроугарске. Обављали су их заједнички аустроугарски органи (тзв. аустроугарске делегације и аустроугарска влада од три члана: министри војске, спољних послова и финансија). У састав угарске делегације од 60 чланова улазила су само 4 хрватска заступника.
Нагодба је формално признавала државну самосталност Хрватске, али ју је истовремено стављала у завистанзависан положај од Угарске. О тадашњој Хрватској не може се говорити као о сувереној држави. Све одлике државности имала је само Аустро-угарскаАустроугарска. Хрватска је до распада монархије сачувала три основна елемента државности: засебну државну територију, државно становништво и посебну организацију власти. Након Хрватско-угарске нагодбе, Хрватска и Угарска биле су у односима [[Дуализам|дуализма]].
Под непрекидним притиском опозиције, неколико пута долазило је до ревизије нагодбе, али је она до краја остала елемент Угарскеугарске хегемоније над Хрватском. Укинута је одлуком Хрватског сабора о отцепљењу Краљевине Хрватске, [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]] од Аустро-угарскеАустроугарске изод 29. октобра 1918. године.
