Патријаршијски двор у Сремским Карловцима — разлика између измена

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је [[Списак споменика културе од изузетног значаја|Споменик културе од изузетног значаја]].

Зграда Патријаршијског [[Владичански двор|двора]] је саграђена између [[1892]]. и [[1895]]. године по пројекту нашег архитекте [[Владимир Николић|Владимира Николића]], на месту где се некада налазио „Пашин конак“. „Пашин конак“ је био прво седиште [[Патријарх српски|поглавара српске цркве]] након пребацивања [[Архиепископија пећка|архиепископије]] из [[Пећ (град)|Пећи]]и у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]]. [[МитрополитКарловачка карловачкимитрополија|Митрополит]] [[Стефан Стратимировић]] је [[1817]]. године основао задужбину за прикупљање седстава за изградњу двора, а који је изграђен за време [[Митрополитпатријарх српски Георгије Бранковић|митрополита Георгија Бранковића]]. Изградња двора „у стилу талијанских палата“ поверена је предузимачима Пекло Бели и Карлу Лереру. Дворску [[Капела|капелу]] је осликао [[Урош Предић]].

По уједињењу [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] [[1920]]. [[Српска православна црква|патријаршијско]] средиште се званично пресељава у [[Београд]], где се зида нови [[Патријаршијски двор у Београду|двор]]. Због зидања новог двора, [[патријарх српски|српски патријарх]] све до [[1930]]. године борави двору у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. После тога, патријаршијски двор у Сремским Карловцима постаје седиште [[владикаепархија сремскисремска|владике сремског]], чије је звање васпостављено после више од два века.

У току [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је цео [[Срем]] био у оквиру злогласне [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], задње Патријаршијског двора није теже страдало, али је било похарано и из њега су однете многе драгоцености у [[Загреб]] (намештај, други предмети). Значајан део ових драгоцености никада није враћен<ref>http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=677</ref>.

Основа двора је у облику [[Ћирилично писмоћирилица|ћириличног слова]] ''Ш'', а на средишњем крилу се налази улаз са колским прилазом. Изнад улаза, на спрату се налази дворска [[капела]], која је покривена полулоптастом [[Купола|куполом]] са [[лантерна|лантерном]] на врху. Главна [[фасада]] има истурене бочне [[ризалит]]е наглашене у висини првог спрата ступцима-[[пиластер|пиластрима]] који се у висини [[Атика (архитектура)|атике]] завршавају троугаоним [[Атика (архитектура)|тимпанонима]], а средишњи [[Атика (архитектура)|ризалит]] је наглашен са три [[Атика (архитектура)|прозора]] који су већи од осталих, [[тераса|терасом]] и улазом испред кога је степениште са бочно постављеним каменим скулптурама два лава. На истој [[Фасада|фасади]] је низ са седамнаест прозорских отвора са полукружним завршецима. Прозорски отвори главној фасади дају ритам и уједначеност, а плитки [[пиластер|пиластри]] са [[Јонски ред|јонским]] [[играчка конзола|конзолама]]ма и [[балустрада]] испод прозорске масе, овој фасади дају ведрину. На централном ризалиту је наглашен кров на чијем је врху осматрачница.

Патријаршијски двор је не само управно седиште [[Епархија|епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], него се у њеном делу налази и [[Благајна|Ризница]]. Ризница је отворена за јавност и у њој је се налази стална поставка. Неки од предмета у поставци донешени су из разорених и угрожених цркава у [[БиХБосна и Херцеговина|Босни]] и [[Хрватска|Хрватској]]. У седам одаја смештене су драгоцености, уметнички материјал, [[икона|иконе]], [[портрет]]и, различити предмети примењене уметности и [[библиотека]] ретких и вредних рукописа и старе штампане књиге. 13 портрета епископа и митрополита који су владали Карловачком патријаршијом, смештено је у највећој одаји Ризнице. Рестаурирани остаци иконостаса из у [[Други светски рат|Другом светском рату]] оскрнављених манастира Старо и Ново Хопово, такође се налазе у Ризници. Најстарија књига у Ризници је „Цветник“, написан у 15. веку. „Цветник“ је био врста уџбеника за младе монахе. Златом ткани фелон (огртач) у којем је хиротонисан [[Петар I Петровић Његош|Свети Петар Цетињски]], престони крстови, златни и сребрни путири, као и композиција „Поворка светих Срба“, чувеног иконописца [[Мојсије Суботић|Мојсија Суботића]], део су ове Ризнице.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:527645-Patrijarsijski-dvor-u-Sremskim-Karlovcima---riznica-srpske-istorije Ризница српске историје]</ref>

Данас је зграда стално пребивалиште [[владикаепархија сремскисремска|владике сремског]] и летње пребивалиште [[Српски патријарх српски|српског патријарха]] и, истовремено, музеј [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Зграда и парк се беспрекорно одржавају. Двор је [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]<ref>http://pzzzsk.rs/sremski-karlovci/patrijarsijski-dvor.html</ref>.