Петар Охмућевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 41:
Пошто је успео да обезбеди какве такве доказе племства своје породице, постављало се питање породичног [[грб]]а који је свака племићка породица имала и који је сигурно постојао у неком племићком [[грбовник]]у. Пошто је Петар био свестан да нема племићко порекло, а самим тим ни грб који би се налазио у неком старом грбовнику, он је решио да направи сопствени грбовник у коме би се међу осталим грбовима, појавио и ''грб Охмућевића''. Не зна се да ли је за то ангажовао некога да направи фалсификовани грбовник или се можда и сам прихватио рада на том послу, али је извесно да је грбовник настао у периоду између [[1584]]. (прва повеља дон Антуна) и [[1594]]. (када му је потврђено племство).
Сам грбовник је наводно нађен на [[Света гора|Светој гори]] и према подацима у њему направио га је лични [[хералд]] цара [[Стефан Душан|Душана]] ''бан од цимерије Станислав Рупчић'' [[1340]], али су каснија истраживања утврдила да је целокупно дело чист [[фалсификат]] (употреба [[Латиница|латинице]] уз [[Ћирилица|ћирилицу]], непостојање [[Хералдика|хералдике]] на том нивоу у [[Српско царство|Душановој држави]], историјска неаутентичност већине грбова, непостојање једног дела земаља чији се грбови у њему појављују) са историјске тачке гледишта. Његов значај лежи у чињеници да је покренуо стварање других грбовника базираних на њему који су одиграли кључну улогу у развоју и опстанку неких аутентичних хералдичких елемената међу Јужним Словенима на Балканском полуострву. Поред тога, грбовник је индиректно покренуо стварање тзв. [[ilirizam|''Илирске идеје'']] (односно [[Југословенство|''југословенства'']]) о јединственом народу (тј. ''[[Илири]]ма'') који живи на простору од [[Соча|Соче]] до [[Црно море|Црног мора]] који је некада имао моћну државу на чијем се челу налазио народни цар Душан Силни и свеца заштитника [[јероним Стридонски|светог Јеронима]]. Централно место у грбовнику заузима [[грб
Без обзира на то Петру је 1594. године Краљевски савет у [[Напуљ]]у издао потврду о племству, две године касније је примљен у [[Ред Светог Јага]], тако да је он [[1599]]. умро у [[Лисабон]]у као ''дон Педро''. Већ око [[1595]]. године се појавио нови илирски грбовник ([[Коренић–Неорић]]), за којим су уследили други, а делови Охмућевићевог грбовника су ушли и у састав ''„[[Краљевство Словена Мавра Орбинија|Краљевства Словена]]“'' [[Мавро Орбин|Мавра Орбинија]] [[1601]]. године. Сам грбовник у свом оригиналном облику или препису не постоји, али је могуће претпоставити његов садржај и изглед на основу каснијих грбовника.
| |||