Петријево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 10607130 корисника MilanKovacevic (разговор)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 13:
|гдуж=20.87
}}
'''Петријево''' је приградско насељено место [[Град Смедерево|града Смедерева]] у [[Подунавски управни округ|Подунавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1451 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1093 становника).
 
== Историја ==
Петријево се налази југозападно од [[Смедерево|Смедерева]]. Село није одувек било на данашњем месту. Раније је било северније, ближе Смедереву, и то се место зове ''Старо Петријево''. У Старом Петријево се и данас наилазина трагове од старина, а у близини места где је била стара [[црква]] има трагова од калдрме, затим плоча и др. Предање на каже да је са те старе цркве преношен камен за цркву у [[Колари]]ма. [[Село]] је на данашње место премештено по наређењу [[књазмилош МилошОбреновић|књаза Милоша]]. Веле да да је књаз Милош наредио да се село премести на данашње место због тога, што је било близу Смедерева и што су његови становници имали мали потес.
 
Петријево се помиње у арачким списковима из првих десетина 19 века и имало је [[1818]]. године 17 а [[1822]]. 13 кућа<br />
Године [[1846]]. село је имало 26 кућа а по попису из [[1921]]. године у селу је било 112 кућа са 625 [[становникстановништво|становника]]а.<br /> <ref>Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница)</ref>
 
'''Најстарије породице'''<br />
Најстарије породице: Недељковићи (данас имају разна презимена) чији предак дошао из [[Црна Гора|Црне Горе]], одакле је побегао због убиства и наставио се прво у Старом Петријеву, па га је кнез Милош преместио на данашње место; Крстићи, чији је деда дошао из Дупљана (лесковачки) најпре у [[Смедерево]], одакле је бежао „преко“ После [[1815]]. год. вратио се натраг и настанио у Старо Петријево, одакле га је књаз Милош преселио у данашње [[Петријево]]; Савићи, чији је дед са два брата због глади дошао из Црне Горе; Радосављевићи (Лудајући) чији је прадед Радосав дошао из Јасике (Темнић) и Јанковићи старином од [[Пећ (град)|Пећи]]и. (подаци крајем [[1925]]. године).
<ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>