Петровска скупштина у Крагујевцу (1848) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Петровска скупштина у Крагујевцу''' је одржана [[29. јун]]а [[1848]].
[[
На границама Србије, y Аустрији и Мађарској, букнула је [[Мађарска револуција 1848.|1848. револуција]], a народ је желео да ce [[Српска револуција 1848—1849.|подупире борба]] коју су повели [[Срби у Војводини|Срби из Војводине]] против [[
Сазивање петровске скупштине мотивисано је „усколебаним стањем y Европи и y неким пределима самог суседства нашег и због могућности да ce јаве још тежи и важнији догађаји". Савет је донео и одредбе како ће ce бирати скупштинари. Одређено је да ce на сваких 250 пореских глава бира по један посланик. Сем тога, y скупштину су ушли сви окружни начелници, по један срески начелник, по један мирски свештеник из сваког округа, по један монах из сваке епархије, a из архидијецезе по два, према одредби архијереја, те два официра граничне војске, представници оба одељења Апелационог суда, председник Врховног суда, сви епископи и митрополит Србије.
Ред 21:
* 5) посланик може бити сваки Србин из ма кога реда, земљорадничког, трговачког, чиновничког или свештеничког.
Скупштина је завршила рад подневши Кнезу и Савету 95 представки, уверена да ће ce од тога времена редовно сазивати. [[26. септембар|26. септембра]] 1848. једним законодавним решењем Савета одређено је да ce скупштине држе сваке године. Комисија која је имала да изради пројект закона о народној скупштини, y којој су били [[Стефан Стефановић Тенка|Стефан Стефановић-Тенка]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], [[Милосав Здравковић|Милосав Ресавац]] и [[Јован Мариновић]] направила је један пројект, али је на томе пројекту и остало. Следећих десет година, од 1848 до 1858 године, народна скупштина уопште није сазивана.
== Извори ==
| |||