Петровска скупштина у Крагујевцу (1848) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Петровска скупштина у Крагујевцу''' је одржана [[29. јун]]а [[1848]].
 
[[УставобранитељУставобранитељи|Уставобранитељска]]ска управа, после догађаја из 1843, била је стабилизована. 1844 године [[Тома Вучић Перишић|Вучић]] ce вратио y земљу; од тога доба па до 1848 године народна окупштина није сазивана.
 
На границама Србије, y Аустрији и Мађарској, букнула је [[Мађарска револуција 1848.|1848. револуција]], a народ је желео да ce [[Српска револуција 1848—1849.|подупире борба]] коју су повели [[Срби у Војводини|Срби из Војводине]] против [[МађарМађари|Мађара]]а. У договору с Кнезом Савет је решио да ce сазове народна скупштина за 1 јун 1848 y Крагујевцу, да би ce саслушале народне жеље. Како ce, међутим, осетио јачи покрет међу Обреновићевцима ([[Милош Обреновић|Кнез Милош]] је дошао y [[Загреб]], a [[Михаило Обреновић|Кнез Михаило]] y [[Нови Сад]]), сазив скупштине био је одложен за [[Петровдан]], [[28. јун]]а 1848.
 
Сазивање петровске скупштине мотивисано је „усколебаним стањем y Европи и y неким пределима самог суседства нашег и због могућности да ce јаве још тежи и важнији догађаји". Савет је донео и одредбе како ће ce бирати скупштинари. Одређено је да ce на сваких 250 пореских глава бира по један посланик. Сем тога, y скупштину су ушли сви окружни начелници, по један срески начелник, по један мирски свештеник из сваког округа, по један монах из сваке епархије, a из архидијецезе по два, према одредби архијереја, те два официра граничне војске, представници оба одељења Апелационог суда, председник Врховног суда, сви епископи и митрополит Србије.
Ред 21:
* 5) посланик може бити сваки Србин из ма кога реда, земљорадничког, трговачког, чиновничког или свештеничког.
 
Скупштина је завршила рад подневши Кнезу и Савету 95 представки, уверена да ће ce од тога времена редовно сазивати. [[26. септембар|26. септембра]] 1848. једним законодавним решењем Савета одређено је да ce скупштине држе сваке године. Комисија која је имала да изради пројект закона о народној скупштини, y којој су били [[Стефан Стефановић Тенка|Стефан Стефановић-Тенка]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], [[Милосав Здравковић|Милосав Ресавац]] и [[Јован Мариновић]] направила је један пројект, али је на томе пројекту и остало. Следећих десет година, од 1848 до 1858 године, народна скупштина уопште није сазивана.
 
== Извори ==