Синајска и палестинска кампања — разлика између измена

[[Датотека:Palestine-WW1-2.jpg|мини|десно|300п|Аленбајева офанзива, новембар-децембар 1917.]]

Турска обрамбена линија је била разбијена и повлачење се одвијало у великом нереду. Британски генерал Аленбај је наредио својој армији да гања непријатеља у повлачењу. Турци су покушали да формирају обрамбену линију код Вади Сарара, али су Британци одмах напали [[13. новембар|13. новембра]] 1917. Генерал Ерих фон Фалкенхајн је поново покушао да формира обрамбену линију од [[Витлејем]]а и Јерусалима до [[Јафа|Јафе]].

 

Први британски напад на Јерусалим био је неуспешан. У другом покушају [[9. децембар|9. децембра]] 1917. Британци су заузели Јерусалим. То је био велики политички догађај за британску владу, један од ретких успеха у три године рата.

[[Датотека:Palestine-WW1-3.jpg|мини|лево|230п|Британски коначни напад, септембар 1918.]]

Британска влада се надала да се Отоманска империја може поразити почетком [[1918]]. успешном кампањом у [[Палестина (регион)|Палестини]] и [[Сирија|Сирији]]. Међутим немачка прољећна офанзива на западном фронту одгодила је напад на Сирију за девет пуних месеци. Војска генерала Аленбаја углавном је прекомандована у Француску, а Аленбај је добио дивизије новорегрутованих Индијаца, које је тренирао током пролећа и лета 1918. Британци су постигли ваздушну надмоћ новим борбеним авионима. То је Турцима и њиховом команданту немачком генералу [[Ото Лиман фон Сандерс|Лиману фон Сандерсу]] представљало проблем јер нису знали где ће Британци напасти. Турски министар рата [[Енвер-паша]] је током лета повукао најбољу војску да би формирао Исламску армију. Због тога су у Палестини и Сирији остали лошији војници. [[Томас Едвард Лоренс|Лоренс од Арабије]] и арапски борци представљали су значајну помоћ британским снагама. Герилски напади Арапа тактиком удри и бежи везали су хиљаде турских војника у гарнизонима Палестине, Јордана и Сирије.

 

Генерал Аленбај је коначно извео дуго чекани напад [[19. септембар|19. септембра]] 1918. Његова кампања је названа [[битка код Мегида (1918)]]. Поново су Британци много труда уложили у обману противничке стране о правој мети напада. То је поново било успешно, па су Британци изненадили Турке изненадним нападом на Мегидо. Турска војска је била започела потпуно повлачење, а Британци су их из ваздуха бомбардовали током повлачења. За недељу дана турска војска у том подручју више није постојала као војна сила. Аустралијанска лака коњица је дошла без отпора до [[Дамаск]]а. Умарширали су у Дамаск [[30. септембар|30. септембра]] 1918. Лоренс од Арабије са арапским војницима ушао је следећег дана у Дамаск и тада се Дамаск службено предао. Рат за Палестину је завршио. Турска влада је потписала примирје [[28. октобар|28. октобра]] 1918, а безусловно се предала 30. октобра 1918. Тиме је завршено 600 година власти [[Османско царство|Османског царства]] на Блиском истоку.