Дифракција — разлика између измена

[[Слика:Диракција (слика 2.).svg.png|мини|200п|десно|Слика 2.]]

 

 

== О појави ==

Појава се објашњава [[Хајгенсов принцип|Хајгенсовим принципом]].

До дифракције долази код простирања [[талас]]а свих врста електромагнетних ([[светлост]], [[Рендгенски зраци|Х-зрака]], [[радио-таласи|радио таласа]]), звучних талса итд. Осим тога дифракција је потврђена и код физичких објеката на атомском нивоу, јер и честице показују таласне особине и у овом случају појава се може објаснити принципима [[Квантна механика|квантне механике]].

 

== Историја ==

[[Слика:Young Diffraction.png|мини|200п|десно|Јангов експеримент]]

Ефекат дифракције је први пут детаљно објашњен од стране [[Франческо Марија Грималди|Франческа Марије Грималдија]] који је појави дао име полазећи од латинске речи ''-{diffringere}-'', што значи “разбити у комаде”. Резултати до којих је Грималди дошао су објављени постхумно [[1665]]. [[Исак Њутн]] је такође проучавао ефекте везане за дифракцију.

 

== Дифракција честица ==

По квантној теорији свака честица показује и таласне особине. Дакле и честице могу да интерферирају и дифрактују попут на пример звучних таласа. Заправо, дифракција електрона и неутрона, која је потврђена експериментом, је била битна појава за квантну механику јер је представљала јак аргумент у њену корист када су многи сумњали у њену исправност. [[Таласна дужина]] честица се назива [[Луј де Број|де Брољева таласна дужина]] и износи ''λ=h/p'' где је h [[Планкова константа]] a -{p}- [[импулс]] ([[маса]]*[[брзина]] честице за честице које се не крећу брзинама блиским [[брзина светлости|светлосној]]). За макроскопске објекте ова таласна дужина је толико мала да се слободно може занемарити. Атом [[натријум]]а који се креће брзином од 3000м/с има де Брољеву таласну дужину од 5 пикометара - дакле чак и [[атом]]и имају јако мале таласне дужине.

Особина честица да имају мале таласне дужине их чини идеалним за проучавање [[кристал]]них структура материјала у чврстом стању и великих [[молекул]]а попут [[протеин]]а.

 

== Види још ==

* [[Интерференција]]

* [[Талас]]и