Дифракција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:
'''Дифракција''' представља појаву привидног скретања
[[Слика:Диракција (слика 2.).svg.png|мини|200п|десно|Слика 2.]]▼
▲'''Дифракција''' представља појаву привидног скретања таласа са првобитног правца простирања при његовом наиласку на ивице отвора или на препреку и тада се формирају нови праваци простирања. Када талас скреће са правца простирања и улази у област заклоњену препреком у који без појаве скретања зрак не може да стигне, каже се да талас залази у област геометријске сенке.
== О појави ==
Појава се објашњава [[Хајгенсов принцип|Хајгенсовим принципом]]. До дифракције долази код простирања [[талас]]а свих врста електромагнетних ([[светлост]], [[Рендгенски зраци|Х-зрака]], [[радио-таласи|радио таласа]]), звучних талса итд. Осим тога дифракција је потврђена и код физичких објеката на атомском нивоу, јер и честице показују таласне особине и у овом случају појава се може објаснити принципима [[Квантна механика|квантне механике]].
Иако до дифракције долази кад год талас наиђе на препреку, ефекти дифракције су најуочљивији када је величина отвора (препреке) реда величине [[таласна дужина|таласне дужине]] таласа. Најповољнија ситуација за посматрање дифракције је када [[талас]] наилази на препреку која има више блиских отвора поменутих димензија јер се тада на заклону формира дифракционо- [[Интерференција|интерференциона]] слика услед различитих путања којим се новонастали таласи простиру.
== Историјат ==
[[Слика:Young Diffraction.png|мини|200п|десно|Јангов експеримент]]▼
Ефекат дифракције је први пут детаљно објашњен од стране [[Франческо Марија Грималди|Франческа Марије Грималдија]] који је појави дао име полазећи од латинске речи ''-{diffringere}-'', што значи “разбити у комаде”. Резултати до којих је Грималди дошао су објављени постхумно [[1665]]. [[Исак Њутн]] је такође проучавао ефекте везане за дифракцију.
▲[[Слика:Young Diffraction.png|мини|200п|десно|Јангов експеримент]]
[[Томас Јанг]] је извео познати експеримент [[1803]]. године демонстрирајући интерференцију таласа на два блиска отвора. Овај експеримент му је помогао да дође до закључка да се [[светлост]] простире као [[талас]], насупрот тврдњама многих научника да светлост има партикуларну природу тј. тврдњама да је светлост састављена од честица. Агустин Жан Френелови радови о дифракцији објављени [[1815]]. и [[1818]]. године такође су ишли у прилог овој тврдњи. Ови радови су садржали једначине које су потребне за темељан опис дифракције.
Године [[1929]]. на основу дифракције снопа електрона кроз метални филм, експериментално је потврђена [[Де Брољ]]ева хипотеза о [[двојна природа светлости|таласној природи светлости]]. Експеримент су извели [[Џорџ Томпсон]] и [[Клинтон Дејвисон]], за шта су [[1937]]. године добили и [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]].<ref name="a">[https://emineter.files.wordpress.com/2015/03/d0b4d0b8d184d180d0b0d0bad186d0b8d198d0b0-d0b5d0bbd0b5d0bad182d180d0bed0bdd0b01.pdf Дифракција електрона, Лабораторијске вежбе из физике атома], Нора Тркља, 2014, Физички факултет Универзитета у Београду, приступљено: 4. мај 2015.</ref>
== Дифракција честица ==
Линија 26 ⟶ 24:
== Примена ==
Дифракција [[икс зраци|X зрака]] и дифракција електрона користи се за одређивање структуре чврстих тела, односно
== Види још ==
| |||