Википедија

Попречно-пругасти мишић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Skeletal muscle.jpg|мини|десно|320п|Скелетни мишићи]]
'''Попречно-пругасто (скелетно) мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis striatus}}) чини највећи део масе људског тела (око 40%). Оно изграђује [[мишићмишићно ткиво|мишиће]]е трупа, [[Мишићи горњих удова|горњих]] и [[Мишићи доњих удова|доњих удова]], лица, врата, [[језик (орган)|језика]], непца, [[ждрело|ждрела]], [[гркљан]]а, [[дијафрагма|дијафрагме]], највећег дела [[једњак]]а, [[мокраћна цевцијев|мокраћне цеви]], [[вагина|вагине]] итд.
 
Ти мишићи су активни део локомоторног апарата и одговорни су за кретање, одржавање позиције тела, фиксирање [[зглоб]]ова, мимику, [[говор]], [[гутање]], [[дисање]] и друге виталне функције организма.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
Ред 8:
== Грађа ==
[[Датотека:Skeletal muscle.png|мини|десно|320п|Грађа скелетног мишића:<br />''1-кост, 2-перимизијум, 3-крвни суд, 4-влакно,<br />5-сноп, 6-ендомизијум, 7-епимизијум, 8-тетива'']]
Попречно-пругасте мишиће изграђују дугачке и релативно танке цилиндричне [[ћелија|ћелије]] ({{јез-лат|myocytus striatus}}), које се називају и мишићна влакна. Влакна су постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ''ендомизијум''. Већи број влакана се удружује и формира сноп ({{јез-лат|fasciculi}}), кога окружује омотач ''перимизијум''. На крају, ови снопови формирају [[мишићно ткиво|мишић]] и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног [[Ткиво (биологија)|ткива]], који носи назив ''епимизијум''. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни судовисуд]]ови и [[нервни систем|живци]], који се гранају и доспевају до сваког појединачног влакна.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: „Хистолошка грађа органа“ ("Бонафидес“ Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
 
Мишићне ћелије (миоцити) су дугачке од 1 -{mm}- до 12 -{cm}-, а имају промер 10-100 -{µm}-.<ref name="r15" /> На попречном пресеку су овалног или полигоналног облика. Код краћих мишића ћелије се пружају целом њиховом дужином, а код дугачких се прекидају и заривају у везивно ткиво.
Ред 22:
На основу хисто-хемијских и функционалних особина скелетни миоцити се деле на црвене, беле и интермедијерне ћелије.
 
Црвена или аеробна влакна садрже велику количину миоглобина и цитохрома, који им дају тамно-црвену боју и мноштво [[митохондрије|митохондрија]]. Она су богато васкуларизована и способна за релативно дуге и снажне, али споре контракције. Углавном се налазе у мишићима трупа.
 
Бела или анаеробна влакна садрже доста [[гликоген]]а и гликолизних [[ензим]]а. Она се контрахују брзо, али су подложна лаком замарању. Налазе се у спољашњим мишићима [[око|ока]], [[бицепс]]у, [[трицепс]]у итд.
Ред 34:
Сваки скелетни мишић има два основна припоја: полазиште ({{јез-лат|origo}}) и хватиште ({{јез-лат|insertio}}). Полазиште је припој који у току мишићне контракције остаје статичан, док хватиште мења свој положај.
 
На сваком [[мишићмишићно ткиво|мишићу]]у се разликују меснати и тетивни део. Меснати део који се скраћује и задебљава носи назив трбух ({{јез-лат|venter}}), а део уз полазиште се зове глава мишића ({{јез-лат|caput}}). [[Тетива]] (лат. tendo) је везивни наставак помоћу кога се мишић најчешће припаја на [[кост]]и, [[хрскавицахрскавичаво ткиво|хрскавице]], [[фасција|фасције]] и друге структуре.
 
== Облик ==
Ред 74:
[[Категорија:Хистологија]]
[[Категорија:Мишићно ткиво]]
 
 
 
[[fr:Muscle strié]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Попречно-пругасти_мишић”