Породице у Народноослободилачкој борби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека: Sestre Bakovic.jpg|десно|мини|300п|Бисте сестара Баковић Зденке и [[Рајка Баковић|Рајке]] у истоименој улици у [[Загреб]]у]]
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] на подручју [[Југославија|Југославије]] страдало је око 1.700.000 људи. Међу њима налази се велики број [[породица]] чији су сви чланови или део њих страдао као борци у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], као припадници [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] или као жртве фашистичког терора. Многе породице страдале су у страховитом терору окупатора - његових казнених експедиција, али и терору домаћих издајника. Велики је број породица чији су сви чланови били заточени у [[
== Списак ==
Ред 10:
* '''[[Браћа Барух|Барух]]''' — сви чланови [[Сефарди|јеврејске сефардске]] породице Барух из [[Београд]]а, су погинули током рата. Браћа [[Исидор]] (''проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]''), Јосип и Бора Барух, погинули су као партизански борци; а њихове сестре Рахела и Берта су страдале као заточенице [[Бањички логор|Бањичког логора]]. У току рата страдао је и [[Лазар Симић]], муж Рахеле Барух.
* '''Бендераћ''' — свих седам синова солунског борца Јакше Бендераћа активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега погинула су и четворица његових синова (Манојло, Вељко, Мирко и Миле). После ослобођења, као војни пилот страдао је још један његов син Новак. Један од Јакшиних синова је и [[Манојло Бендераћ Мајо]], који је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
* '''[[Сестре Букумировић|Букумировић]]''' — из пордице Букмировић, сви чланови су учествовали у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. [[Мирослав Букумировић Букум|Мирослав Букумировић]] је маја [[1942]]. године био ухапшен и у затвору је извршио убиство скоком короз прозор и проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Његове сестре [[Србијанка Букумировић|Србијанка]], [[
* '''Витасовић''' — сво четворо деце земљорадника Ивана Витасовића, из сремског села [[Лаћарак|Лаћарка]], страдало је током Народноослободилачке борбе. Синови Тривун и Ранко, погинули су као партизански борци, син Стево је убијен у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновцу]], ћерка Радинка звана „Лепињица“, која је била позната сремска партизанка, умрла је авгсута 1943. од последица рањавања. [[Тривун Витасовић|Тривун]] звани „Трива Лебарник“ проглашен је за народног хероја
* '''Дапчевић''' — сво четворо деце православног свешетника Јована Дапчевића, из околине [[Цетиње|Цетиња]], учествовало је у Народноослободилачкој борби. Сво четворо - Пеко, Владо, Милутин и Даница су преживели рат. [[Пеко Дапчевић|Пеко]] је из рата изашао као [[генерал-лајтнант|генерал-лајтант]] и [[Народни херој Југославије|народни херој]], а касније је био начелник Генералштаба ЈНА и минситар иностраних послова, док су се [[Владо Дапчевић|Владо]], Милутин и Даница [[1948]]. године изјаснили за Резолуцију [[Информбиро]]а и били су заточени на [[Голи оток|Голом отоку]].
* '''Дудић''' — читава породица предратног комунисте [[Драгојло Дудић|Драгојла Дудића]], из села [[Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]], учествовала је у Народноослободилачкој борби. Он је [[1941]]. са сином [[Милош Дудић|Милошем]] ступио у партизане и био председник Главног НОО Србије. Погинуо је новембра 1941, а његов син је умро [[1944]]. од последица рањавања. Током рата страдала је и његова ћерка Перса, као заточеница логора у [[Логор Аушвиц|Аушвицу]]
* '''[[Ковачевић]]''' — седморица синова Петра и Јоке Ковачевић учествовала су у Народноослободилачкој борби. Од њих седморице посебно се истичу [[Павле Ковачевић|Павле]], Станко, Мирко, Војо и Василије. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликовани су [[Војо Ковачевић|Војо]] и [[Василије Ковачевић Чиле|Василије]], који су преживели рат, као и постхумно [[Мирко Ковачевић|Мирко]], који је био и [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпански борац]].
* '''[[Ковачевић]]''' — породица народног хероја [[Сава Ковачевић|Саве Ковачевића]], команданта [[
* '''Кончар''' — породица Рада Кончара, члана [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега током рата страдала је његова супруга Драгица и брат Богдан. Радетов син такође [[Раде Кончар (син)|Раде]], рођен [[1942]]. године, пар месеци после очевог стрељана, био је најмлађи загребачки илегалац, за којим је трагала усташка полиција и [[Гестапо]]. [[Раде Кончар]] и његова супруга [[Драгица Кончар|Драгица]] проглашени су за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].
* '''Мажар''' — чланови породице Николе и Марије Мажар су још пре рата, активно учествовали у револуционарном покрету. Браћа Јосип, Ивица, Драго и Бошко, као и њихова сестра Нада и мајка Марија, били су активни учесници Народноослободилачке борбе. Током рата погинула су три брата (Јосип, Ивица и Бошко), као и њихова мајка Марија. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] посмртно су одликовани [[Јосип Мажар Шоша|Јосип]] и [[Ивица Мажар|Ивица]], као и њихов брат [[Драго Мажар|Драго]] који је преживео рат.
Ред 26:
* '''Рибар''' — породица предратног политичара [[Иван Рибар|Ивана Рибара]], активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Он је био председник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ-а]], његов старији син [[Иво Лола Рибар]], секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] и председник [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ-а]], а млађи син [[Јурица Рибар|Јурица]], члан Политодела [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]]. Најпре је октобра [[1943]]. код [[Колашин]]а погинуо Јурица, а месец дана касније, приликом бомбардовања аеродрома у [[Гламочко поље|Гламочком пољу]], страдао је и Иво Лола. Јула [[1944]]. [[четници]] су у [[срем]]ском селу [[Купиново|Купинову]], ухватили Иванову супругу Тоницу и заклали је. Током рата Иванова пасторка, Тоницина ћерка из првог брака, Божена је била затворена у [[Бањички логор|Бањичком логору]], а тамо је страдала и Лолина вереница [[Слобода Трајковић]], са својом породицом.
* '''Срнић''' — сва четворица синова Николе и Јелене Срнић погинула су у току Народноослободилачке борбе. Драгослав је погинуо [[1941]]. у околини Шапца, Момчило и Михајло [[1942]]. године, а најмлађи седамнаестогодишњи Душко је страдао на путу за [[Космајски партизански одред]]. [[Драгослав Срнић|Драгослав]] звани „Падобранац“ је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
* '''[[Браћа Стаменковић|Стаменковић]]''' — деца Тодора и Даринке Стаменковић, активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Од њих седморо - четири брата (Трајко, Божидар, Петар и Драги) и три кћери ([[Лепосава Стаменковић|Лепосава]], Десанка и Василија), само је син Драги преживео рат и после био друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Двојица њихових синова [[Трајко Стаменковић|Трајко]] и [[Драги Стаменковић|Драги]] су проглашени [[
* '''Томашевић''' — породице три рођена брата Владислава, Вукосава и Риста Томашевића из околине [[Пријепоље|Пријепоља]], активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Из породице Владислава Томашевића, којег су јуна [[1944]]. стрељали Немци, погинули су синови Милан и [[Душан Томашевић Ћирко|Душан звани „Ћирко“]], који је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]], као и супруга Љубица, која је умрла од последица мучења [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. Из породице Вукосава Томашевића, кога су 1944. убили четници, заједно са супругом Анђом, страдала је ћерка Зорка, која је убијена у логору [[Логор Аушвиц|Аушвицу]]
* '''Херљевић''' — читава породица радника Фрање Херљевића из [[Тузла|Тузле]] учествовала је у Народноослободилачкој борби. Њега су [[1941]]. претукле [[усташе]], па је убрзо преминуо. Супругу су заједно са шестогодишом ћерком усташе одвеле у [[логор Јасеновац]], где су касније стрељане. Двојица синова су му погинули као партизански борци, један је стрељан, док су друга двојица, као партизански борци, преживела рат. Двојица његових синова [[Албин Херљевић|Албин]], који је погинуо и [[Фрањо Херљевић|Фрањо]], који је преживео рат, су проглешна за [[
=== Остале породице ===
|