Прашума — разлика између измена

У појасу умерене климе велике прашуме налазе се на граници [[Пољска|Пољске]] и [[Белорусија|Белорусије]] ([[Бјаловјешка шума|Бјаловешка шума]]), у [[Румунија|Румунији]], [[Енглеска|Енглеској]], и [[Канада|Канади]]. Једна од четири преостале прашуме у [[Европа|Европи]] је [[Перућица]] код [[Вучево|Вучева]] у [[Република Српска|Републици Српској]] делу [[БиХБосна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. У прашумама умерених крајева живе: [[мрки медвед]], [[рис]], [[дивља мачка]], [[веверица]] итд.

У тропским крајевима и њиховим прашумама, [[киша|кише]] су врло честе. Највећа прашума на свету је тропска [[Амазонија]], велика као Европа, даје 40% земаљског [[кисеоник]]а. Ту налазимо [[лептирлептири|лептире]]е, [[змија|змије]], [[леопард]]е [[тигар|тигрове]], [[бивол]]а, [[нилски коњ|нилске коње]], [[крокодил]]е, [[јагуар]]е, [[мравојед]]е...

Прашуме су богате дрветом, понегдје и рудама, па је то навело човека да осваја тешко приступачне крајеве. Тропске прашуме дају велике количине [[каучук]]а, [[бамбус]]а, [[банана]] итд, а на искрченим се местима узгаја [[пиринач]], [[шећерна трска]], [[какао]], [[памук]] и друго биље. У [[Јужна Америка|Јужној Америци]], [[Индија|Индији]] и [[Африка|Африци]] теку кроз џунгле велике реке ([[Амазон]], [[ГангесГанг]]ес, [[Конго (река)|Конго]], [[Нигер (река)|Нигер]]). Како нема других прометних путова, реке служе промету. Данас се кроз џунгле пробијају модерни асфалтирани путеви, али се доста промета обавља [[авиониавион]]имаиима и [[хеликоптер]]има, јер је лакше градити аеродроме, него пробијати путеве и железничке пруге. Све опсежније искориштавање шума угрожава опстанак [[кисеоник]]а и живот на [[Земља|Земљи]]. Рачуна се да због сече сваке године нестане 11 000 000 хектара тропских прашума. Нарочито је угрожена џунгла у [[Амазонија|Амазонији]] ([[Јужна Америка]]) која је значајна за земаљски живот, јер свакодневно у [[Zemljina atmosfera|атмосферу]] испушта велике количине кисеоника. Зато је та џунгла названа „зелена плућа света“.