Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| опис_слике =''Борци Прве македонско-косовске бригаде на планини [[Караорман]]у 1944. године''
| време_постојања =[[11. новембар]] [[1943]] — [[24. јун]] [[1944]].
| место =[[Сливово (Македонија)|Сливово]]
| формација =
| јачина = 700 војника и официра{{чињеница|date=05. 2013.}}
Ред 15:
| одликовања =[[Орден народног хероја]]<br />[[Орден народног ослобођења]]<br />[[Орден партизанске звезде]]
}}
'''Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада''' је формирана [[11. новембар|11. новембра]] [[1943]]. године у селу [[Сливово (Македонија)|Сливову]] код [[Охрид]]а. Састојала се од бораца [[Први батаљон Мирче Ацев|батаљона]] „[[Мирче Ацев]]“, Кичевског батаљона, Првог косовско-метохијског батаљона „[[Рамиз Садику]]“ и Другог косовско-метохијског батаљона "[[Боро Вукмировић]]". Имала је око 700 бораца.
 
Први командант бригаде био је [[Петар Брајовић]], народни херој, а [[политички комесар]] Мита Миљковић.
Ред 24:
Одмах после формирања, бригада је водила борбе против немачких и балистичких јединица на терену [[Кичево|Кичева]] и против бугарских окупационих јединица на подручју [[Крушево|Крушева]], [[Ресан]]а и [[Охрид]]а. Почетком децембра, водила је одбрамбене борбе против немачко-балистичких јединица које су концентрично нападале из Кичева, [[Дебар|Дебра]] и [[Струга|Струге]] на слободну територију [[Дебарца]], на којој су се налазили [[Централни комитет]] [[Савез комуниста Македоније|КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]].
 
Под притиском надмоћнијих немачко-балистичких јединица, бригада је заједно с Главним штабом и ЦК КПМ извршила [[марш]] преко [[Галичица|Галичице]] и албанске територије у [[Грчка|Грчку]], где је 13. децембра 1943. стигла у [[КараџоваМеглен (област)|Караџову]]. У време покрета, у састав бригаде ушао је батаљон „[[Стеван Наумов Стив|Стив Наумов]]“, али је већ у јануару 1944. изашао из њеног састава и с [[Бугарски батаљон Христо Ботев|батаљоном „Христо Ботев“]] формирао Трећу групу батаљона. Према оперативном плану ГШ Македоније, 1. македонско-косовска с [[Друга македонска ударна бригада|Другом македонском бригадом]] и Трећом групом батаљона водила је до краја јануара 1944. успешне борбе против немачких и бугарских снага на [[Меглен (област)|Меглену]]у, [[Маријово|Маријову]] и рејону планине [[Кожуф]] и угрожавала комуникације [[Солун]]–[[Ђевђелија]]–[[Скопље]].
 
У [[Фебруарски поход|Фебруарском походу]] посебно се истакла у тешким борбама које је у првој половини фебруара 1944. водила против знатно бројнијих и опремљенијих бугарских јединица. Бригада је по великом снегу, мразу и хладноћи прешла преко 300 километара. У сукобу с бугарским јединицама, бригада је олакшала пролаз 3. групе батаљона с Главним штабом Македоније и избијање на терен [[Куманово|Куманова]].
Ред 30:
За исказану храброст и упорност током Фебруарског похода, бригада је похваљена од ГШ Македоније [[26. март]]а 1944. године. У [[Пролећна офанзива (1944)|Пролећној офанзиви]], бригада је била подељена на две групе батаљона (македонску и косовско-метохијску), учествовала у офанзиви ка западној Македонији и од 8. маја до 4. јуна разбила противофанзиву 297. немачке дивизије и балистичких снага у Дебарцима и водила борбе на комуникацији Струга–Дебар.
 
Од групе македонских батаљона формирана је [[8. јун]]а [[1944]]. [[Прва македонска ударна бригада|Прва македонска бригада]], а од косовско-метохијских, [[24. јун]]а [[1944]]. године [[Прва косовско-метохијска бригада]].
 
Одликована је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја Југославије]] 2. новембра 1951. године (под именом 15. пролетерска бригада), Орденом народног ослобођења, и Орденом братства и јединства.