Први пелопонески рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
'''Први пелопонески рат''' (460. п. н. е.-око [[445. п. н. е.]]) био је рат између [[Пелопонески савез|Пелопонеског савеза]], кога је предводила [[Спарта]] и [[Делски савез|Делског савеза]], кога је предводила [[Атина]], а подржавао [[Аргос]]. Рат се састојао од низа конфликата и мањих ратова, као што је [[Други свети рат]]. Постојало је неколико узрока за рат, као што су градња атинских дугих зидова, пребегавање Мегаре и раст атинске империје.
 
Рат је започео [[460. п. н. е.]] Најпре су Атињани захваљујући надмоћнијој флоти побеђивали у поморским биткама. Били су бољи и у копненим биткама све док их Спарта и њени савезници нису победили [[457. п. н. е.]] у [[Биткабитка код Танагре (457. год. п. н. е.)|бици код Танагре]]. Атињани су извели контранапад, победили су Беоћане у [[Битка код Енофите|бици код Енофите]], а након тога заузели су целу Беотију сем Тебе.
 
Атина је учврстила свој положај када је пустошила Пелопонез и када је присилила Егину да постане чланица Делског савеза. Након атинског пораза од стране Персије у Египту [[454. п. н. е.]] Атина и Спарта су склопили петогодишњи мир. Рат се поново распламсао [[448. п. н. е.]] током Другога светог рата. Беоћани су се побунили и поново су стекли независност победом над Атином у [[Битка код Коронеје|бици код Коронеје]] [[447. п. н. е.]] Први Пелопонески рат окончао се мировним споразумом Спарте и Атине, које су потписале [[Тридесетогодишњи мир]] током зиме 446/445. п. н. е. Према мировном споразуму обе стране задржавају главне делове своје империје. Атина наставља да доминира на мору, а Спарта на копну. Мегара се вратила у Пелопонески савез. Егина је постала аутономни члан Делскога савеза, који плаћа данак. Рат између Пелопонеског и Делског савеза обновио се [[431. п. н. е.]]
Ред 28:
== Порекло и узроци ==
 
Само двадесет година пре Првог пелопонеског рата Атина и Спарта су се заједно бориле против Персије у [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијским ратовима]]. У том рату Спарта је имала хегемонију унутар онога што модерни историчари називају [[Коринтски савез|Хеленски савез]]. Спарта је држала главно заповедништво током кључних победа 480. и [[479. п. н. е.]] Неколико година спартанско вођство није било добро прихваћено код грчких поморских држава, које су преузеле главни терет рата против персијских територија у азији и Егеју. Након [[478. п. н. е.]] Спарта је одустала од вођства током кампања против Персије.
 
Атина је била спремна да преузме вођство у Егејском мору. Атињани су поново изградили своје бедеме, иако се Спарта противила том потезу. Током 479. и 478. Атина је преузела активнију улогу током егејске кампање. Током зиме 479/478. п. н. е. прихватили су се вођства Делскога савеза, који је тада основан на састанку у Делосу.
Ред 48:
[[Никомед]] је повео своју војску у Беотију. Учинио је то због неколико разлога. Започео је тајне преговоре са Атињанима, који су намеравали да издају град и да сруше демократију. С друге стране [[Доналд Каган]] сматра да је Никомед био у контакту са Тебом и да је планирао да уједини Беотију под тебанском доминацијом, а то је изгледа и учинио када је стигао у Беотију.
 
Атињани су кренули са својом војском против спартанске војске. Бојали су се и да неко не изда Атину. Две војске сукобиле су се 457. п. н. е. у [[Биткабитка код Танагре (457. год. п. н. е.)|бици код Танагре]]. Пре битке Кимон, који је био остракован понудио је своје услуге атинској војсци, али наредили су му да оде, јер су сумњали у његову лојалност. Пре него што је отишао својим пријатељима је рекао да храброшћу докажу своју лојалност. Обе стране имале су велике губитке, али Спарта је победила. Након победе спартанска војска напала је Атику и вратила се на Пелопонез преко коринтске превлаке. Доналд Каган сматра да су Атињани тада позвали Кимона да се врати и да су склопили четворомесечно примирје, али други историчари сматрају да није закључено такво примирје и да се Кимон касније вратио.
 
== Атина осваја ==