Први пелопонески рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22:
'''Први пелопонески рат''' (460. п. н. е.-око [[445. п. н. е.]]) био је рат између [[Пелопонески савез|Пелопонеског савеза]], кога је предводила [[Спарта]] и [[Делски савез|Делског савеза]], кога је предводила [[Атина]], а подржавао [[Аргос]]. Рат се састојао од низа конфликата и мањих ратова, као што је [[Други свети рат]]. Постојало је неколико узрока за рат, као што су градња атинских дугих зидова, пребегавање Мегаре и раст атинске империје.
Рат је започео [[460. п. н. е.]] Најпре су Атињани захваљујући надмоћнијој флоти побеђивали у поморским биткама. Били су бољи и у копненим биткама све док их Спарта и њени савезници нису победили [[457. п. н. е.]] у [[
Атина је учврстила свој положај када је пустошила Пелопонез и када је присилила Егину да постане чланица Делског савеза. Након атинског пораза од стране Персије у Египту [[454. п. н. е.]] Атина и Спарта су склопили петогодишњи мир. Рат се поново распламсао [[448. п. н. е.]] током Другога светог рата. Беоћани су се побунили и поново су стекли независност победом над Атином у [[Битка код Коронеје|бици код Коронеје]] [[447. п. н. е.]] Први Пелопонески рат окончао се мировним споразумом Спарте и Атине, које су потписале [[Тридесетогодишњи мир]] током зиме 446/445. п. н. е. Према мировном споразуму обе стране задржавају главне делове своје империје. Атина наставља да доминира на мору, а Спарта на копну. Мегара се вратила у Пелопонески савез. Егина је постала аутономни члан Делскога савеза, који плаћа данак. Рат између Пелопонеског и Делског савеза обновио се [[431. п. н. е.]]
Ред 28:
== Порекло и узроци ==
Само двадесет година пре Првог пелопонеског рата Атина и Спарта су се заједно бориле против Персије у [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијским ратовима]]. У том рату Спарта је имала хегемонију унутар онога што модерни историчари називају [[Коринтски савез|Хеленски савез]]. Спарта је држала главно заповедништво током кључних победа 480. и [[479. п. н. е.]] Неколико година спартанско вођство није било добро прихваћено код грчких поморских држава, које су преузеле главни терет рата против персијских територија у азији и Егеју. Након [[478. п. н. е.]] Спарта је одустала од вођства током кампања против Персије.
Атина је била спремна да преузме вођство у Егејском мору. Атињани су поново изградили своје бедеме, иако се Спарта противила том потезу. Током 479. и 478. Атина је преузела активнију улогу током егејске кампање. Током зиме 479/478. п. н. е. прихватили су се вођства Делскога савеза, који је тада основан на састанку у Делосу.
Ред 48:
[[Никомед]] је повео своју војску у Беотију. Учинио је то због неколико разлога. Започео је тајне преговоре са Атињанима, који су намеравали да издају град и да сруше демократију. С друге стране [[Доналд Каган]] сматра да је Никомед био у контакту са Тебом и да је планирао да уједини Беотију под тебанском доминацијом, а то је изгледа и учинио када је стигао у Беотију.
Атињани су кренули са својом војском против спартанске војске. Бојали су се и да неко не изда Атину. Две војске сукобиле су се 457. п. н. е. у [[
== Атина осваја ==
|