Природна селекција — разлика између измена

Један од најпознатијих примера деловања природне селекције на учесталост појединачних генских алела у људским популацијама односи се болест [[српаста анемија|српасту анемију]], болест честа код афричких урођеника. Ову анемију ([[анемија|малокрвност]]) одређује [[доминантан алел]] (S) који доводи до стварања ненормалног [[хемоглобин]]а (HbS). Тај хемоглобин је смањене растворљивости услед чега се не распоређује нормално по [[еритроцитцрвена крвна зрнца|еритроцитима]]има па они добијају српаст облик. Измењени хемоглобин има и смањену способност везивања О₂ што доводи до анемије и низа других поремећаја. У хомозиготном стању (SS) ген је [[леталан]] због тешког облика анемије. Особе које су рецесивни хомозиготи (ss) нису анемичне, али зато лако обољевају од [[маларија|маларије]], болести која је честа у Африци. Хетерозиготи (Ss) се одликују највећом животном способношћу јер имају благ облик анемије и истовремено имају и мању шансу да оболе од маларије. Ово је пример за деловање балансне (равнотежне) селекције, која фаворизује хетерозиготе, а одстрањује хомозиготе и тако се у популацији одржавају два алела (S и s).

== Литература ==