Протостратор — разлика између измена

'''Протостратор''' ({{јез-грч|Πρωτοστράτωρ}}, ''први [[стратор]]'') је било [[Византијске титуле и службе у Византији|византијско војно звање]], које је спадало међу, хијерархијски, нижа, али се од [[XII12. век|XII века]]а јавља као једно од високих војних положаја. Ово звање, носили су будући [[Византијскисписак царвизантијских царева|цареви]] [[Михаило II Аморијац|Михајло II]] ([[820]]—[[829]]) и [[Василије I Македонац|Василије I]] ([[867]]—[[886]]), а поред царевих протостратора, постојали су и протостратори других високих званичника.

Први пут га спомиње [[Теофанов Настављач]], када говори о жртвама [[Иконоборство|Иконокластичких сукоба]] [[765]]. године{{Напомена|Вођа иконофилског покрета, игуман [[Стефан Нови]], је у новембру [[765]]. године убијен на [[цариград]]ским улицама, а у циљу гушења покрета, цар [[Константин V Копроним|Константин V]] је наредио да се погуби још 19 виших достојанственика, међу којима је био протостратор Константин.}}, међу којима је био и извесни спатарије и протостратор Константин, син патрикија Варде. Он се налази при крају списка погинулих, што говори о ниском рангу који је ово звање, у то доба, имало.

[[Тактика (спис)|Тактике]] ([[IX9. век|IX]] и [[10. век|X век]]) протостратора такође убрајају међу нижа звања, а његова основна улога је била да буде царев пратилац, док је он на [[коњкоњи|коњу]]у. Њему су били подређени [[стратор]]и, надзорници [[штала]] и [[армофилакс]]и{{Напомена|[[Армофилакс]]и су били задужени за [[Средњовековносписак оружјеоружја у средњем веку|оружје]], али и за [[Двоколица|двоколице]].}}. Без обзира на релативно ниско место у хијерархији звања, положај протостратора је, по мишљењу модерних историчара, представљао добру основу за почетак каријере и даље напредовање<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>. Поред Михајла и Василија који су постали цареви, византијски генерал Манојло, из [[IX9. век|IX века]]а је такође започео своју војну каријеру као протостратор.

Византијски историчар [[Јован Зонара]] у [[XII12. век|XII веку]]у, помиње ово звање као једно од највиших, а [[Никита Хонијат]], на самом почетку [[XIII13. век|XIII века]]а, звање протостратора изједначава са [[Западна Европа|западноевропским звањем]] [[маршал]]а (највишег војног заповедника).

После [[Обнова Византије|обнављања Византије]], у доба [[Палеолози|Палеолога]] је протостратор спадао међу највиша звања. Поред командовања војском, у његове дужности су спаадале и одређене церемонијалне дужности, а од краја [[XIII13. век|XIII века]]а се јавља и по неколико протостратора, уместо само по једног, као до тада. Од истог доба, постепено се губи разлика између звања протостратора и положај [[Великимега дукс|великог дукса]]. Током тог периода, најзначајнији протостратори били су [[Алексије Филантропен]] и [[Теодор Синедин]], а последњи забележени био је један од припадника породице Палеолог, који се на том положају налазио током [[Опсадапад Цариграда (1453)|последње опсаде]] [[Цариград]]а, [[1453]]. године. Заповедник византијске војске тада је био [[Ђенова|Ђеновљанин]] [[Ђовани Ђустинијани Лонго|Ђовани Ђустинијани]], коме је последњи византијски цар [[Константин ДрагашXI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] ([[1449]]—[[1453]]) такође доделио титулу протостратора.

* [[Титуле и службе у Византији|Византијске титуле]]

* [[Ђовани Ђустинијани Лонго|Ђовани Ђустинијани]]