Висбаден — разлика између измена

20 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
{{Град у Немачкој
| назив = Висбаден
Овај град је највећи у регији [[Рајнгау]]. Лежи на десној обали реке [[Рајна|Рајне]]. Са градом на другој обали Рајне, [[Мајнц]]ом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 -{km²}-. Северно је шумска зона (27,4% површине).
 
Висбаден је са севера заштићен планином [[Таунус]] и зато има једну од најтоплијих [[клима]] у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5  °C. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати.
 
 
Још су [[антички Рим|стари Римљани]] знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (''-{Aquae Mattiacorum}-''). Франци у време [[Хлодовех]]а су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке.
 
Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. У [[Сељачки рат у Немачкој|Сељачком рату]] становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали [[1525]]. Ове привилегије су им враћене [[1566]]. По окончању [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњега рата]] [[1648]]. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеона]]а био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе [[Рајнска конфедерација|Рајнске конфедерације]].
 
Висбаден је постао престоница војводства Насау [[1815]]. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Гете]], [[Фјодор Достојевски]], [[Рихард Вагнер]] и [[Јоханес Брамс]]. У овом граду је умро и немачки путописац [[Bernhard Švarc|Бернхард Шварц]]
1.572.075

измена