Пут свиле — разлика између измена

Одлучујућа [[политика|политичка]] претпоставка за потпуно отварање источног краја пута свиле била је кинеска експанзија према западу. У време владавине цара Хан Вуа ([[Ву Ди]]) (141.-87. п. н. е.) ([[династија Хан]]) царство се готово удвостручило. На опасности на границама реагирао је освајањем непријатељских подручја. Његове [[војска|војске]] продирале су далеко на север, југ и запад, освајајући бројне суседне државе. Победа над [[Чинг-ну]]има донела му је коначну контролу над [[централнасредња Азија|средњом Азијом]]. Вуова војска заузела је [[Памир]] и [[Фаргона|Фаргону]], и тиме су могли да буду отворени путови између Кине и Запада. Трговина путом свиле је процвала, а у главни град царства Хан долазе луксузна роба и путници са Запада.

Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[Партијско краљевствоцарство|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Октавијан Август|Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.

Организација међуконтиненталне трговине је била веома захтевна. Требало се на једном месту да окупи хиљаде животиња, велики број гонича и тоне трговачке робе, а онда све то покренути. Уз то, требало је да се брине о очувању живота људи и животиња на дугом путу уз тешке [[клима]]тске и географске услове. Трговци обично нису путовали целим путем да би продали робу. Трговина се одвијала преко више посредника. Док су западни део пута свиле дуго контролисали [[Партијско краљевствоцарство|Парти]], а касније [[Сасанидско краљевствоцарство|Сасаниди]], у средишњим деловима Азије су разменом доминирала пре свега [[номадизам|номадска]] [[племе]]на. Као превозно „средство“ велики, вероватно и највећи, значај имале су [[двогрба камила|двогрбе камиле]] пореклом из средишње Азије. Њихова предност над [[једногрба камила|једногрбим]] је та што су мање осетљиве на [[температура|температуру]] а имају и зимско крзно. Тим особинама су добро прилагођене обележјима [[континентална клима|континенталне климе]] која влада [[степа]]ма и брдским подручјима с великим [[апсолутна висина|висинским]] разликама. Због тих особина двогрбе камиле се користе од почетка трговинских односа.

Нарочито дуготрајно добро које се ширило путем свиле биле су вероисповести. Тако је северним путем [[будизам]] стигао из [[Индија|Индије]] у [[Кина|Кину]] и [[Јапан]], углавном у време [[Северна Веи династија|Северне Веи династије]] у 4. и 5. веку. Ширење [[хришћанство|хришћанства]] источно од [[Мала Азија|Мале Азије]] - с мањим изузецима - било је могуће тек са почетком [[Сасанидско краљевствоцарство|Сасанидског краљевства]] у 3. веку. Иако хришћанство није никада постало превладавајућа вероисповест у средишњој и источној Азији, Пут свиле кориштен је за продирање до кинеских граница. У време [[Монголско царство|Монголског царства]] [[несторијанство|несторијанско хришћанство]], потекло од грчког [[теологија|теолога]] [[Несторије|Несторија]], било је културно оружје с којим се морало да калкулише.