Равнотежа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 6:
'''Статичка равнотежа''' подразумева равнотежу тела у стању мировања. Услов статичке равнотеже је: ''Да би се тело налазило у стању мировања, оно не сме да врши транслаторно или ротационо кретање. Тело не може да се креће транслаторно ако је збир свих сила које делују на њега, једнак нули, међутим, тело тада може да врши ротационо кретање. Да би тело било у стању равнотеже, потребно је да збир свих [[сила]] и [[момент силе|момената сила]] које делују на њега, буде једнак нули. ''
'''Динамичка равнотежа''' подразумева равнотежу тела у стању кретања. Да би се тело налазило у стању динамичке равнотеже, потребно је да збир свих [[сила]] које делују у појединим, [[материјална тачка|материјалним тачкама]] тог тела, буде једнак нули. Принцип динамичке равнотеже је другачија формулација [[Лагранж-Даламберов принцип|Даламберовог принципа]]. Тако да за динамичку равнотежу важи и: За време кретања материјалне тачке, [[инерција|сила инерције]] је у равнотежи са свим силама које делују на материјалну тачку. Односно у систему материјалних тачака, који је у кретању, и силе инерције образују систем сила који је у равнотежи. Улога и значај Даламберовог принципа је велика, јер омогућава да се динамички проблеми решавају статичким методама.
[[Датотека:RAVNOTEZA.jpg|RAVNOTEZA|мини|центар|alt.|Стабилна, лабилна и индиферентна равнотежа]]
Ред 13:
== Термодинамичка равнотежа ==
[[Термодинамика]] је област физике која се бави процесима у макроскопским физичким системима који су ограничени бројем честица при чему је све што се налази ван тог система околина. [[Термодинамика|Термодинамичке системе]] карактеришу термодинамички параметри: [[притисак]], [[запремина]], [[густина]] и [[температура]].
Систем се налази у стању [[
Време које протекне између нарушавања термодинамичке равнотеже и поновног враћања у равнотежни положај, назива се време релаксације, а тај процес се назива [[
У случају да је процес довољно брз тако да систем не успе да изврши процес релаксације, дати процес ће имати нестатички карактер, док у супротном настају квазистатични процеси. Квазистатични процеси су процеси чија је брзина веома мала, мања од брзине релаксације, при чему систем пролази кроз низ стања која су налик равнотежи.
Ред 24:
== Хидростатичка равнотежа ==
Хидростатичка равнотежа настаје када се спољашњи гравитациони притисак изједначи са унутрашњим притиском датог тела. Хидростатички притисак се односи на равнотежу [[флуид
Типичан пример хидростатичке равнотеже је пливање тела. При пливању, на део тела који је потопљен у неку течност, делује сила потиска. Када тело мирно плива, његова [[тежина]] и [[Потисак|сила потиска]] се потиру као две супротне силе. При том равнотежном положају, [[Центар масе|тежиште тела]] које плива и нападна тачка силе потиска су на истој вертикали. Ако се тело изведе из тог положаја, образује се [[спрег сила]], који се састоји од нападне тачке силе потиска и тежине тела, које ће сада бити паралелне и истог интензитета. Спрег ће тежити да обрне тело тако да тежиште тела и нападна тачка силе потиска буду у истој тачки.
| |||