Радош Љушић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 5:
| датум_рођења = [[22. новембар]] [[1949]].
| место_рођења = [[Исток (град)|Исток]]
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| датум_смрти =
| место_смрти =
Ред 20:
 
== Биографија ==
Рођен је [[22. новембар|22. новембра]] [[1949]]. године у [[Исток (град)|ИстокИстоку]]у ([[Косово и Метохија]], [[Србија]]). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у ([[1974]]).
 
За дипломски рад ''Србија у револуцији 1848. године'' добио је [[Октобарска награда|Октобарску награду града Београда]] за стручне радове студената. Од [[1975]]. године ради на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.
Ред 28:
Докторску дисертацију ''Кнежевина Србија (1830–1839)'' одбранио је [[1984]]. године. Изабран је у звање доцента [[1985]], ванредног професора [[1990]], а редовног [[1996]]. године. Професор је на Катедри за Националну историју у новом веку.
 
[[2003]]. је изабран за [[народни посланик|народног посланика]] у Скупштини Србије на листи [[Демократска странка Србије|Демократске странке Србије]].
 
Од [[2004]]. до [[2008]]. године радио као директор [[Завод за уџбенике и наставна средства|Завода за уџбенике и наставна средства]].<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Miloljub-Albijanic-na-chelu-Zavoda-za-udzbenike.lt.html|title=Miloljub Albijanić na čelu Zavoda za udžbenike|date = 30. 10. 2008.|publisher=Politika}}</ref>
 
Био је председник [[Друштво историчара Србије| Друштва историчара Србије]], био је, и сада је члан редакција неколико историјских часописа ([[Историјски гласник]], [[Историјски часопис]], [[Виминацијум|Viminacium]], [[Гласник међуопштинског историјског архива Ваљева]]), затим [[Одбор за проучавање српске револуције| Одбора за проучавање Српске револуције]] и [[Одбор за 19. век САНУ| Одбора за 19. век САНУ]] и уредник је библиотеке „Српски мемоари“ у [[Српска књижевна задруга|СКЗ]].
 
2008. године, Радош Љушић је прешао из ДСС-a у [[Српска напредна странка|Српску напредну странку]] [[Томислав Николић|Томислава Николића]]. До 27. јануара 2015. био је директор [[Службени гласник|Службеног гласника]].<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/529853/Jelena-Trivan--vd-direktora-Sluzbenog-glasnika-Ljusic-smenjen Јелена Триван в.д. директора Службеног гласника, Љушић смењен („Блиц“, 27. јануар 2015)]</ref>
 
== Библиографија ==
Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку. Његова библиографија броји преко четири стотине библиографских јединица, од тога 26 посебних издања:
* Србија и ослободилачки покрети на Балкану 1856–1878. Књига I, (1856–1866), Београд, САНУ, 1983, 652 (приредио са Василијем Крестићем);
* Кнежевина Србија (1830–1839), Београд, САНУ, 1986, XV + 508;
* [[Лицеј]] (1838–1863). Зборник докумената, Београд, Универзитет у Београду–Савремена администрација 1988, 713;
* [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] о Српској револуцији, Београд, [[Горњи Милановац]], Књижевне новине–Дечје новине, 1990, 271;
* [[Алимпије Васиљевић]], Моје успомене, Београд, СКЗ, 1990, 229, приредио, написао предговор (стр. 19–38) и напомене;
* Програми и статути српских политичких странака до 1918, Београд, Књижевне новине, 1991, 514 (са [[Василије Крестић|Василијем Крестићем]]);
Ред 82:
* Српско друштво у сећањима, Београд 1999 и Писмо, Београд 2001.
 
== Награде ==
* За први том књиге ''Вожд Карађорђе'' добио је Награду за науку [[Вукова задужбина| Вукове задужбине]] (1993),
* а за ''Књигу о [[Начертаније|Начертанију]]'' [[Октобарска награда|Октобарску награду]] града Београда (1994).
 
== Референце ==