Ранг матрице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
'''Ранг матрице''' је један од најважнијих појмова [[линеарна алгебра|линеарне алгебре]], области [[математика|математике]]. У извесном смислу, ранг мери „пуноћу“ [[матрица (математика)|матрице]] и њој одговарајућег [[линеарно пресликавање|линеарног пресликавања]]. Појам [[комплементарност|комплементаран]] рангу је [[дефект матрице]].
 
== Дефиниција ==
Постоји неколико еквивалентних дефиниција ранга матрице. Најчешће се он дефинише као димензија [[слика матрице|слике матрице]], односно као [[димензија векторског простора|димензија]] [[векторски простор|простора]] који [[генератриса|генеришу]] (каткад се каже и „разапињу“) њене колоне. Другим речима, ранг матрице је највећи број њених [[линеарна независност|линеарно независних]] колона.
 
Векторски простор који генеришу колоне матрице назива се и њеним простором колона, а његова димензија '''рангом колона'''. Аналогно, простор врста је векторски простор који генеришу врсте матрице, док његову димензију називамо '''рангом врста'''. Ранг врста и ранг колона сваке матрице су једнаки, одакле и за оба назив „ранг“ без даљег одређења. Посебно је ранг матрице једнак рангу њој [[транспонована матрица|транспоноване матрице]].
 
Елементарне операције над врстама и колонама матрице не мењају њен ранг. Стога [[еквивалентне матрице|еквивалентне]] (и посебно [[сличне матрице|сличне]]) матрице имају једнак ранг. Све матрице [[линеарно пресликавање|линеарног пресликавања]] између два векторска простора у односу на произвољан пар њихових [[база векторског(линеарна простораалгебра)|база]] су еквивалентне; њихов заједнички ранг се назива и рангом датог линеарног пресликавања и једнак је димензији његове слике. Ранг матрице је такође једнак броју водећих колона у [[по врстама сведени ешелонски облик|по врстама сведеном ешелонском облику]] матрице; ова дефиниција се често користи у уводним курсевима линеарне алгебре. Алтернативно, матрица се може коришћењем елементарних операција и над врстама и над колонама свести на тачно једну еквивалентну јој матрицу чији су сви елементи нуле изузев што на извесном броју првих места дуж главне дијагонале стоје јединице; ранг полазне матрице једнак је броју јединица у њеном тако сведеном облику.
 
'''Детерминантни ранг''' матрице је ред највеће њене [[инверзна матрица|инверзибилне]] [[подматрица|подматрице]], односно највећег њеног не-нула [[минора]]. Детерминантни ранг матрице једнак је њеном рангу.
 
== Својства ранга ==
Ранг ''-{m''&times;''n}-'' матрице је [[цео број]] између 0 и -{min(''m'',''n'')}-. Једина матрица ранга нула је [[нула-матрица]]. Квадратна матрица реда ''-{n}-'' је ранга ''-{n}-'' ако и само ако је инверзибилна, стога за инверзибилне матрице кажемо и да су „пуног ранга“. Општије, ранг дијагонализабилне квадратне матрице једнак је броју њених не-нула својствених вредности, рачунајући са вишеструкостима. Ако је -{0&le;''k''&le;''n''}- и ''-{P}-'' матрица [[пројекција (психологија)|пројекције]] простора ''-{'R'''<sup>''n''</sup>}- на неки његов -{''k}-''-димензиони [[векторски потпростор|потпростор]] (ортогоналне или дуж ма ког комплементарног -{(''n''&nbsp;&minus;&nbsp;''k'')}--димензионог потпростора), тада је ''-{P}-'' ранга ''-{k}-''. Свака матрица ранга ''-{k}-'' је производ инверзибилне матрице и матрице пројекције на неки ''-{k}-''-димензиони потпростор.
 
Линеарно пресликавање ''-{L''&nbsp;&#058;&nbsp;'''R'''<sup>''n''</sup>&nbsp;&rarr;&nbsp;'''R'''<sup>''m''</sup>}- је мономорфизам ([[инјекцијаинјективно (математика)пресликавање|инјективно]]) ако и само је -{''r''(''L'')&nbsp;=&nbsp;''n}-'', а епиморфизам ([[сурјекцијасурјективно пресликавање|сурјективно]]) ако и само ако је ''-{r''(''L'')&nbsp;=&nbsp;''m}-''. За ''-{m''&nbsp;&times;&nbsp;''n}-'' матрицу кажемо да је „пуног ранга колона“ ако је ''-{r''(''A'')&nbsp;=&nbsp;''n}-'', односно „пуног ранга врста“ ако је ''-{r''(''A'')&nbsp;=&nbsp;''m}-''.
 
Један од најважнијих исказа о рангу матрице, који понекад називају и ''основном теоремом линеарне алгебре'', јесте следећи
Ред 29:
Према овој једнакости је ранг реалне матрице једнак броју њених не-нула [[сингуларна вредност|сингуларних вредности]].
 
== Ранг и системи линеарних једначина ==
[[Кронекер-Капелијева теорема]] тврди да је систем линеарних једначина
:''-{A'''''x'''&nbsp;=&nbsp;'''b'}-''
конзистентан ако и само ако је ранг проширене матрице система -{&#091;&nbsp;''A''&nbsp;&#058;&nbsp;'''b'''&nbsp;&#093;}- једнак рангу матрице коефицијената система ''-{A}-''.
 
Ранг матрице може понудити и додатне информације о броју решења линеарног система (формата ''-{m''&nbsp;&times;&nbsp;''n}-''), на пример:
* Ако је ''-{r''(''A'')&nbsp;=&nbsp;''m}-'', тада ће систем у ВСЕО имати водећу променљиву у свакој од једначина и стога је нужно конзистентан, са јединственим решењем ако је ''-{m''&nbsp;=&nbsp;''n}-'' или бесконачно много решења (која чине афини потпростор димензије ''-{n''&nbsp;&minus;&nbsp;''m}-'' ако је ''-{m''&nbsp;&lt;&nbsp;''n}-''.
* Ако је ''-{r''(''A'')&nbsp;=&nbsp;''n}-'', тада су све променљиве водеће у сведеном облику, па је систем или неконзистентан или има јединствено решење, већ зависно од тога да ли је ранг проширене матрице система једнак ''-{n''&nbsp;+&nbsp;1}- или -{''n}-''.
* Ако је ''-{r''(''A'')&nbsp;<&nbsp;''n}-'', тада систем има и слободних променљивих у сведеном облику, па је или неконзистентан или има бесконачно много решења, зависно од тога да ли је ранг проширене матрице система већи или једнак -{''r''(''A'')}-.
 
== Нумеричко израчунавање ==
Ранг матрице се увек може израчунати [[Гаусов поступак елиминације|Гаусовим поступком елиминације]], али је у нумеричким израчунавањима која користе [[аритметика покретног зареза|аритметику покретног зареза]] овај поступак ([[LU декомпозиција|''-{LU}-'' декомпозиција]]) нестабилан. Уместо њега, чешће се користе [[декомопозиција по сингуларним вредностима]] или [[QR декомпозиција|''-{QR}-'' декомпозиција]] са пивотима. Нумеричко одређивање ранга увек укључује и практични избор прага помоћу којег се одређује када елемент јако мале нумеричке вредности треба третирати као нулу, који ће зависити од својстава матрице и конкретне примене.
 
== Уопштења ==
Ранг се дефинише и за матрице над произвољним [[прстеналгебарски (алгебра)прстен|прстеновима]]. У овим уопштењима, ранг колона (највећи број линеарно независних колона), ранг врста, димензија простора колона, димензија простора врста, детерминантни ранг, итд. могу бити међусобно различити или не бити дефинисани.
 
Ранг глатког пресликавања између две глатке [[многострукост]]и у некој тачки се дефинише као (линеарни) ранг његовог [[диференцијал]]а.