Драгутин Илић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q16088422
мНема описа измене
Ред 17:
| држава_смрти = Краљевина Југославија
}}
'''Драгутин Ј. Илић''' (некада: Илијћ; [[Београд]], [[2. фебруар]]<ref>Ковијанић, Гаврило. ''Драгутин Ј. Илијћ: Сјај његовог живота и стваралаштва'', Стручна књига, Београд, 1991, стр 64.</ref> или [[14. фебруар]]<ref>Волк, Петар. "Илић, Ј. Драгутин", одредница у: ''Писци националног театра'', Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1995, стр 458.</ref> [[1858]]. — [[1. март]] [[1926]]) био је српски [[књижевник]], [[драматург]], [[новинар]] и [[политичар]].<ref>[http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=672.0 "Драгутин Ј. Илић" (биографска одредница)] у: ''Српска књижевност у књижевној критици: Драма -{XI}-'', приредио Рашко В. Јовановић, Нолит, Београд, 1973.</ref> Између осталог, писац је прве [[Научна фантастика|научнофантастичне]] драме на свету - ''После милион година'' (1889).<ref>[[Зоран Живковић (писац)|Живковић, Зоран.]] [http://www.rastko.rs/drama/delo/12212#odrednica „Драгутин Ј. Илић“], ''Енциклопедија научне фантастике'', „Просвета“, Београд 1990.</ref>
 
== Биографија ==
Потиче из познате песничке породице Илића: отац му је био [[Јован Илић]], а брат [[Војислав Илић]]. Почео је да пише још од гимназијских дана сарађујући у часописима ''Јавор'' и ''Отаџбина''.
 
Највише занимања у писању показао је за поезију и драму. Народно позориште у Београду је 1. мартмарта 1881. извело његову драму ''Вукашин''. На истој позорници је до 1906. изведено десетак његових драмских дела.
 
На повлачење из књижевне јавности добрим делом утицало је то што га [[Јован Скерлић]] није уврстио у своју ''Историју нове српске књижевности''. Пред крај живота Илић се потпуно повукао проводећи буран живот и негирајући групу окупљену око ''Српског књижевног гласника'', што је додатно утицало на рани књижевни заборав.
 
Из политичких разлога 1888. пребегао је у [[Румунија|Румунију]] радећи као конобар и трговачки помоћник. Након тога је отишао у [[Загреб]] радећи у листу ''Србобран'', а 1889. се враћавратио у Србију где више није могао наћи посао у државној служби. Недуго затим, по други пут је емигрирао, садаовога пута у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]]. Сарађивао је у часописима ''Бранково коло'', ''Босанска вила'', ''Зора'', ''Нада'', ''Застава'' те у ''Летопису Матице српске''.
 
Од 1901. у Букурешту покрећеје покренуо лист ''Православни исток'' који је излазио на руском и француском језику, а био је намењен руској публици за обавештавање о пропустима руске политике на Балкану. Лист је ускороубрзо био забрањен, а Илић се враћавратио у Србију и поново се бавибавио књижевним радом.
 
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] одлазиотишао је у Русију где водије водио пропаганду о борби Србије, а у [[Одеса|Одеси]] прикупљаприкупљао југословенске добровољце. Већ заборављен у књижевној стварности, умро је 1926. године.
 
;== Дело ==
Писао је песме, романе, приповетке, путописе и драме. Будући да је био јако добар познавалац позоришта, писао је реферате и критике о појединим представама, као и позоришту уопште. Написао је 13 драма, најчешће с мотивима пролазности и трагичности које су резултат његовог незадовољства околином, али и самим собом. Његови ликови углавном су у борби са друштвеном средином у којој се налазе.
 
Лист "Оногошт" у 27. броју, 1899.г. године, наводи његову књижицу "Цетињски сватови" које нема у његовој библиографији.
 
== Библиографија ==