Милорад Митровић (песник) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 16:
| дела =
}}
'''Милорад Ј. Митровић''' ([[Београд]], [[20. фебруар]] [[1867]] — [[Београд]], [[15. мај]] [[1907]]) је био српски [[песник]].
==Биографија==
Рођен је 20. фебруара 1867. у [[Београд]]у, где је завршио основну школу, [[Прва београдска гимназија|гимназију]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Године 1891. је постао писар суда у [[Ужице|Ужицу]]. Као судски и полицијски чиновник радио је у [[Чачак|Чачку]], [[Мионица|Мионици]], [[Смедерево|Смедереву]] и [[Књажевац|Књажевцу]]. Постао је судија 1897. године. Због политичких разлога отпуштен је из државне службе 1898. године. Враћен је у службу 1900. године, тада је био судија у [[Шабац|Шапцу]] и секретар Апелационог суда у Београду. Марта 1903. поново је отпуштен, а исте године поново враћен у судску службу. Као секретар Апелационог суда умро је 15. маја 1907. године.
Почео је да пише песме под утицајем [[Војислав Илић|Војислава Илића]]. Од 1890. године је сарађивао са скоро свим српским књижевним листовима, као и са многим политичким и сатиричким. Објавио је две збирке песама: „Књига о љубави“ (Београд, 1899) и „Пригодне песме“ (Београд, 1903). У њих је унео већи део својих стихова
Међу најпознатије песме спадају „Била једном ружа једна“, која је и компонована, „Свиња реформатор“, „Дон Рамиро“, „Папучица“, „Сигурна песма“.
|