Репликација ДНК — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
== Особине и значај репликације ==
Репликација [[ДНК]] одвија се пре сваке [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]] и омогућава каснију поделу сваког [[
Пре него што се ћелија подели, неопходно је да се хромозоми тј. ДНК удвостручи (дуплира, копира) како би кћерке ћелије садржале исту количину ДНК, односно све копије гена као и родитељска ћелија. У С-фази [[интерфаза|интерфазе]] се врши дуплирање молекула ДНК, тако да ћелија у Г2 фази има дупло већу количину ДНК него у Г1 фази .
Ред 12:
Способност ДНК да дуплира саму себе од основне је важности за њену улогу наследног материјала. За репликацију је од највеће важности принцип [[комплементарност]]и везивања наспрамних база у полинуклеотидним ланцима ДНК. Удвајању молекула ДНК претходи расплитање двоструке спирале и одвајање родитељских ланаца. Родитељски ланци служе као калуп (матрица) за синтезу новог комплементарног ланца ДНК. Сваки новонастали молекул ДНК садржи по један стари и један нови ланац ДНК, па се због тога каже да је репликација '''семиконзервативан''' процес (лат. -{semi}-= полу; -{konservativan}- =очуван).
Доказ да је репликација [[семиконзервативност|семиконзервативан]] процес добијен је из експеримената са бактеријом [[
=== Бидирекционост ===
Ред 28:
Иако је принцип репликације веома једноставан, у ћелији је то сложен процес у коме учествује 20-ак ензима и других протеина, од којих су најважнији:
* '''[[
* '''[[нуклеаза|нуклеазе]]''',
* '''[[ДНК полимераза|ДНК полимеразе]]''',
Ред 34:
* '''[[примаза]]'''.
[[
[[нуклеаза|Нуклеазе]] су ензими који раскидају [[фосфодиестарске везе]], при чему се разликују оне које делују на крајевима ланаца ('''[[егзонуклеаза|егзонуклеазе]]''') и оне које делују на везе унутар ланца ('''[[ендонуклеаза|ендонуклеазе]]''').
Ред 48:
== Механизам репликације ==
[[Ендонуклеаза]] засеца само један ланац ДНК чиме почиње њено расплитање. Хеликазе раскидају водоничне везе између ланаца чиме се ланци раздвајају и образују се репликативне виљушке. Пошто се репликација одвија бидирекционо, на сваком месту где она почиње образују се две репликативне виљушке које се крећу у супротним смеровима. Свака репликациона виљушка је асиметрична јер су ланци антипаралелни, а истовремено се наспрам оба синтетишу нови ланци у 5’ ка 3’ смеру. Ланац ДНК који се синтетише у смеру кретања репликативне виљушке назива се водећи ланац, а онај који се синтетише у супротном смеру је ланац који заостаје. Водећи ланац се синтетише као целовит док се овај други синтетише у виду делова који се називају [[Оказакијеви фрагменти]]. Синтезу оба ланца обавља ДНК полимераза тек пошто се веже за родитељски ланац који служи као матрица. Овај ензим не може да се веже за огољени ланац-матрицу већ захтева постојање зачетника (прајмера; енгл. пример). Зачетник је кратки ланац [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] и његову синтезу катализује ензим примаза. Када се кратки ланац РНК комплементарно спари (хибридизује) са почетком ланца матрице то омогућује везивање ДНК полимеразе и почиње синтеза новог ланца. За синтезу ланца који заостаје потребно је да се синтетише већи број зачетника. Оказакијеве фрагменте, по завршетку синтезе, међусобно повезује ензим [[ДНК лигаза|лигаза]].
== Литература ==
|