Репликација ДНК — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
== Особине и значај репликације ==
 
Репликација [[ДНК]] одвија се пре сваке [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]] и омогућава каснију поделу сваког [[хромозоми|хромозомахромозом]]а на две [[хроматиде]]. Започиње одмотавањем ланаца ДНК и њиховим раздвајањем. За ослобођене базе у сваком од ланаца вежу се комплементарне базе које међусобно повеже '''[[ДНК полимераза]]'''. Тако на сваком ланцу настане један нови ланац и цела се ДНК удвостручи.
 
Пре него што се ћелија подели, неопходно је да се хромозоми тј. ДНК удвостручи (дуплира, копира) како би кћерке ћелије садржале исту количину ДНК, односно све копије гена као и родитељска ћелија. У С-фази [[интерфаза|интерфазе]] се врши дуплирање молекула ДНК, тако да ћелија у Г2 фази има дупло већу количину ДНК него у Г1 фази .
Ред 12:
Способност ДНК да дуплира саму себе од основне је важности за њену улогу наследног материјала. За репликацију је од највеће важности принцип [[комплементарност]]и везивања наспрамних база у полинуклеотидним ланцима ДНК. Удвајању молекула ДНК претходи расплитање двоструке спирале и одвајање родитељских ланаца. Родитељски ланци служе као калуп (матрица) за синтезу новог комплементарног ланца ДНК. Сваки новонастали молекул ДНК садржи по један стари и један нови ланац ДНК, па се због тога каже да је репликација '''семиконзервативан''' процес (лат. -{semi}-= полу; -{konservativan}- =очуван).
 
Доказ да је репликација [[семиконзервативност|семиконзервативан]] процес добијен је из експеримената са бактеријом [[Escherichiaешерихија coliколи|ешерихијом]] (-{[[Ешерихија коли|Escherichia coli]]}-). Бактерије су гајене на медијуму који је садржао тешки [[азот]] (-{N15}-) и утврђено је да се он уградио у њихове ћелије и ДНК. Затим су ове бактерије пребачене на медијум који је садржао лаки азот -{N14}- и у њему је обављена само једна деоба бактерија. На основу анализе састава ДНК утврђено је да она садржи N15 и N14 у једнаким количинама.
 
=== Бидирекционост ===
Ред 28:
 
Иако је принцип репликације веома једноставан, у ћелији је то сложен процес у коме учествује 20-ак ензима и других протеина, од којих су најважнији:
* '''[[хеликазаhelikaza|хеликазе]]''',
* '''[[нуклеаза|нуклеазе]]''',
* '''[[ДНК полимераза|ДНК полимеразе]]''',
Ред 34:
* '''[[примаза]]'''.
 
[[хеликазаHelikaza|Хеликазе]] су ензими који „ходају“ по ДНК раскидајући [[водонична веза|водоничне везе]] између ланаца ДНК у 5’->3’ смеру.
 
[[нуклеаза|Нуклеазе]] су ензими који раскидају [[фосфодиестарске везе]], при чему се разликују оне које делују на крајевима ланаца ('''[[егзонуклеаза|егзонуклеазе]]''') и оне које делују на везе унутар ланца ('''[[ендонуклеаза|ендонуклеазе]]''').
Ред 48:
== Механизам репликације ==
 
[[Ендонуклеаза]] засеца само један ланац ДНК чиме почиње њено расплитање. Хеликазе раскидају водоничне везе између ланаца чиме се ланци раздвајају и образују се репликативне виљушке. Пошто се репликација одвија бидирекционо, на сваком месту где она почиње образују се две репликативне виљушке које се крећу у супротним смеровима. Свака репликациона виљушка је асиметрична јер су ланци антипаралелни, а истовремено се наспрам оба синтетишу нови ланци у 5’ ка 3’ смеру. Ланац ДНК који се синтетише у смеру кретања репликативне виљушке назива се водећи ланац, а онај који се синтетише у супротном смеру је ланац који заостаје. Водећи ланац се синтетише као целовит док се овај други синтетише у виду делова који се називају [[Оказакијеви фрагменти]]. Синтезу оба ланца обавља ДНК полимераза тек пошто се веже за родитељски ланац који служи као матрица. Овај ензим не може да се веже за огољени ланац-матрицу већ захтева постојање зачетника (прајмера; енгл. пример). Зачетник је кратки ланац [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] и његову синтезу катализује ензим примаза. Када се кратки ланац РНК комплементарно спари (хибридизује) са почетком ланца матрице то омогућује везивање ДНК полимеразе и почиње синтеза новог ланца. За синтезу ланца који заостаје потребно је да се синтетише већи број зачетника. Оказакијеве фрагменте, по завршетку синтезе, међусобно повезује ензим [[ДНК лигаза|лигаза]].
 
== Литература ==