Ислам у Србији — разлика између измена

Први забележени контакти [[Јужни Словени|Јужних Словена]] са исламом остварени су још у [[11. век]]у, посредством [[Арапи|Арапа]].<ref>[http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/SloveniSpanija2.htm Историја Словена у маварској Шпанији], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Средњовековни словенски филозоф [[Герман Далматински]] ([[1110]]–[[1160]]) је био важан посредник између европске и арапске науке и културе [[12. век]]а. Он је радио на првом европском преводу [[Куран]]а на [[латински језик]].<ref name="Herman Dalmatinac">[http://www.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/dalmatinac/herman.htm Herman Dalmatinac], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> [[Свети Сава]] (1169—1236) је у своје [[Законоправило]] уврстио и Спис о измаилћанској вери (преузет из византијских номоканона), која тада није сматрана посебном религијом, већ новом хришћанском [[јерес]]и.<ref>Миодраг М. Петровић, Законоправило Светог Саве о Мухамедовом учењу, Манастир светог архиђакона Стефана, Београд, 1997.</ref> Пошто су муслимани такође веровали у једног [[Бог]]а, прихватали [[Стари завет]] (поштујући Адема/[[Адам и Ева|Адама]]а, Ибрахима/[[Аврам|Авраама]]а, Мусу/[[Мојсије|Мојсија]], итд.) и делимично [[Нови завет]] (Инџил/[[Јеванђеље]]), још [[Јован Дамаскин]] их је сматрао хришћанским јеретицима, а не засебном вером. Без обзира на те појединачне и ријетке контакте појединаца са Арапима (као што је и долазило до контаката и са многим другим народима), у то доба није било Ислама на просторима Балкана .