Родио се [[3. април]]а 1873. године у Бусовини у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Основну школу је учио у [[ТурнДробета-Турну Северин|Турн Северину]]у у [[Румунија|Румунији]] а гимназију у [[Београд]]у. [[1890]]. године је као државни стипендиста уписао сликарску академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]] а после једне године је прешао у [[Минхен]] где је наставио студије прво код [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]], а затим на тамошњој уметничкој академији код [[Шандор Вагнер|Вагнера]]. Завршивши студије [[1898]]. године долази у Београд, где је постављен за наставника вештина у Првој гимназији.
После смрти [[ЦирилКирил КутљикКутлик|Кирила Кутлика]] преузео је инвентар његове уметничке школе, организовао у њој наставу на модерној основи и уз исту субвенцију коју је имала Кутликова школа, започео са својом женом [[Бета Вукановић|Бетом Вукановић]] школски рад ([[17. априлааприл]]а [[1900]]). Из те школе развила се касније Београдска уметничка школа.
Дана [[20. септембар|20. септембра]] [[1898]]. године у сали Народне скупштине излагали су своје радове чак троје наших младих уметника и то тек пристиглих са школовања у [[Минхен]]у, [[Бета Вукановић]], Риста Вукановић и вајар [[Simeon Roksandić|Симеон Роксандић]]. Такву изложбу пре тога Београђани готово да нису имали прилике да виде. [[1899]]. године је са супругом сликарком Бетом Вукановић отворио приватну уметничку школу после смрти оснивача прве сликарске школе у Београду [[Кирил Кутлик|Цирил КутљикКутљика]]а и ова је школа претворена у државну- односно државом субвенционирани завод. Био је један од оснивача [[Лада (уметничко удружење)|Ладе]]. Излагао је на свим тадашњим југословенским изложбама а [[1914]]. године је учествовао на изложби у париском Салону. Највише је радио [[портрет]]е и слике са историјском тематиком и био је један од најзначајнијих представника минхенске [[Импресионизам|импресионистичке]] школе. Риста Вукановић умро је у санаторијуму [[1918]]. године и сахрањен је на [[Војничко гробље у Тијеу|војничком гробљу у Тијеу]] у [[Париз]]у где је сахрањено близу 750 српских ратника, рањених на разним бојиштима у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а потом пребачених на лечење у [[Француска|Француску]], где су преминули..
