Руско племство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Племство''' ({{Јез-рус|Дворянство}}) је било највиши привилеговани друштвени сталеж у [[Руска Империја|Руској Империји]].
Руска ријеч за племство, ''дворјанство'', настала је од ријечи [[дворац|двор]]. Дворјани су били племићи који су служили на двору [[Велики кнез|великог кнеза]], а касније [[Император сверуски|императора]]. Стицање племићког статуса није аутоматски подразумијевало и стицање титуле.
== Историја ==
Цар [[Петар Велики]] је [[1722]]. године установио [[Табела рангова|Табелу рангова]] (својеврсни закон о државној служби) која је била урађена по узору на западноевропски систем. На основу ње укинуто је додјељивање аристократских бољарских титула, што је довело до краха [[
Привилегије племства су биле записане и правно кодификоване у ''„Дарованој повељи племству“'' из [[1785]]. године. Главна привилегија племства је била та што су били ослобођени обавезне државне службе.
На почетку [[19.
Након реформе кметства ([[1861]]) и с развојем [[Капитализам|капитализма]], економско-друштвени положај племства је почео да слаби. Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] ([[1917]]) племство је било укинуто на основу комунистичког декрета од 10. новембра 1917. године.
Ред 44:
Један од основних начина стицања племства је било стицање племства на основу државне службе. У периоду 1722—1845, насљедно племство се стицало када би се стекло звање у -{XIV}- класи у [[Табела рангова|Табели рангова]] и на основу ордена. У периоду 1845—1856, насљедно племство се стицало када би се стекло звање [[мајор]]а и [[Грађански савјетник|грађанског савјетника]], и на основу Ордена Светог Георгија, Светог Владимира свих степена и за прве степене других ордена.
У периоду 1856—1900, насљедно племство се стицало када би се стекло звање [[пуковник]]а, капетана 1. ранга и [[Активни грађански савјетник|активног грађанског савјетника]]. Право стицања насљедног племство на основу потомства од истакнутих личних племића и почасних грађана се сачувало до [[20.
У периоду 1900—1917, повисио се критеријум стицања племства на основу ордена — насљедно племство се стицало на основу Ордена Светог Владимира почевши од 3. степена. Ово ограничење је било уведено због тога што се Орден Светог Владимира 4. степена масовно додјељивао за хуманитарне заслуге.
| |||