Саборна црква у Загребу — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Саборни храм Преображења Господњег у Загребу''', познатији као '''Преображењска црква''', је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Загреб]]у, смештен уз владичански двор [[Митрополија загребачко-љубљанска|Митрополије загребачко-љубљанске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. [[Саборна црква]] у Загребу је средишња црква митрополије.
 
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. [[ЦвјетниТрг тргПетра (Загреб)Прерадовића|Цвјетном тргу]] или [[Трг Петра Прерадовића|Тргу Петра Прерадовића]] у [[Загреб]]у.
 
== Историјат ==
Малобројни [[православље|православци]] у [[Загреб]]у почетком [[18. век]]а били су [[Срби]], [[Грци]] и [[Цинцари]], углавном [[трговина|трговци]]. У прво време [[Грци]] су били преовлађујући међу [[православниправославље|православнима]]ма. У то време отпочиње борба за молитвеним домом и оснива се [[Православниправославље|православна]] општина. Коначно, [[1786]]. године, после снажних отпора месних власти, донета је одлука је у [[Беч]]у, на основу писменог обраћања [[Загреб|загребачких]] [[Православље|православаца]] [[Јосипјозеф II, цар Светог Римског царстваХабзбуршки|цару Јосипу Другом]].
 
Како су градске власти циљано отежавале и одуговлачиле процес добијања дозвола за градњу [[Црква (грађевина)|цркве]], [[Православниправославље|православна]] општина [[Загреб]]а је [[1794]]. године купила капелу [[Света Маргарета|Свете Маргарете]], на самом улазу у [[Илица|Илицу]], са припадајућим земљиштем. Дата, дотад [[Католичка црква|римокатоличка]] [[Капела (грађевина)|капела]], која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Светог Марка. како је речено, Капела Свете Маргарете продата је [[1794]]. [[православниправославље|православним]]м, у то време [[Грци|грчким]] припадницима, који су тада као трговци и новчари боравили у [[Загреб]]у. Кад [[Грци|Грка]] више није било, црква је почела служити [[православниправославље|православним]]м [[Срби]]ма. Од [[1848]]. [[загреб]]ачка [[Православље|православна]] црквена општина добија префикс ''српска''.
 
Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове [[Маргаретска улица|Маргаретска]], а она која пролази испред ње зове се [[Преображенска улица|Преображенска]].
 
[[Капела (грађевина)|Капела]] је била у врло лошем стању и ван употребе, па, и поред оправки, нијем могла дуже служити сврси. Нова црква, у духу [[Православна црква|православне]] [[Архитектура|архитектуре]], подигнута је на месту старе богомоље [[1866]]. године, по нацртима архитекте [[Фрања Клајн|Фрање Клајна]]. Снажан [[земљотрес|потрес]] погодио је [[Загреб]] [[1880]]. године није причинио много штете цркви. Обновљена је [[1883]]-[[1884]]. године по нацртима архитекта [[Херман Боле|Хермана Болеа]]. Тада је у њу постављен садашњи [[иконостас]] с [[икона]]ма које је радио сликар [[Епаминондас Бучевски]], поријеклом из [[ЧерновциЧернивци|Черноваца]] у [[Буковина|Буковини]]. [[Херман Боле]] ће у још два наврата обнављати Преображенску цркву - [[1899]]., када на њу поставља нову капу [[звоник]]а и [[1913]]-[[1914]]., када јој је потпуно преобликовао прочеља.
 
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је [[иконопис]] у унутрашњости цркве, а израдио га је [[Русија|руски]] [[иконопис]]ац [[Николај Александрович Мухин]].
256.125

измена