Оноре Домије — разлика између измена

'''Оноре Домије''' ({{Јез-фр|Honoré Daumier}}; [[Марсељ|Марсеј]], [[26. фебруар]] [[1808]]. — [[Валмандоа]], [[10. фебруар]] [[1879]]) био је [[Француска|француски]] графичар, [[сликарство|сликар]], [[вајарство|вајар]] и најзначајнији [[карикатура|карикатуриста]] [[19. век]]а. Оснивач је сатиричних недељника “-{La Charicature}-” и “-{Le Charivarim}-” у којима је неколико деценија објављивао бритке карикатуре критикујући политичко-социјалну стварност и друштвене догађаје у Француској. Већину живота провео је стварајући у [[Париз]]у, а као сликар и вајар био је самоук, што га није спречило да постане један од водећих уметника [[Реализам (уметност)|реализма]].

== Живот ==
Домије је рођен у Марсеју као син Жан-Батист Луј Домијеа и Сесил Катрин Филип. Породица се 1816. преселила у Париз. Млади Домије је у младости показивао неодољиву тежњу уметничкој професији, коју је његов отац желео да потисне па га је запослио као свог потрчка, а касније књижара. 1823. године је примљен у Швајцарску академију, а успут се бавио литографијом.

Године [[1822]]. почео је образовање код једног од ученика [[Жак-Луј Давид|Жака Луја Давида]]. Након краткотрајног бављења делима [[Петер Паул Рубенс|Рубенса]] и [[Тицијан Вечели|Тицијана]], Домије се претежно посветио новој техници [[литографија|литографије]] која је била његово главно изражајно средство. Прву пажњу јавности скренуо је својим карикатурама за сатиричне часописе ''-{La Caricature}-'' (забрањен [[1837]]) и ''-{Le Charivari}-''. За ''-{Le Charivari}-'' је израдио око 3.400 литографија и многобројне [[дуборез]]е, као и друштвене [[сатира|сатире]] на рачун политичког и малограђанског живота. Његова заслуга је у томе што је [[карикатура|карикатуру]] уздигао у ранг самосталне уметничке форме. Његове слике и пластике говоре о политичкој и судској [[корупција|корупцији]]. Међутим, он је приказивао и свакодневицу људи, као и [[Библија|библијске]] мотиве и мотиве из књижевности (углавном из дела [[Молијер]]а). Слабљење вида које је од [[1872]]. водило ка слепилу омело је његово стваралаштво, али су се о њему старали његови пријатељи из [[Барбизонска школа|Барбизонске школе]].