Сахалин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 32:
| категорија=
}}
'''Сахалин''' ({{јез-рус|Сахалин}}, [[Јапански језик|јап.]] -{樺太島, ''Karafuto-tō''}-) је острво у [[
[[Датотека:Sakhalin.PNG|мини|Острво Сахалин]]
Ред 39:
Острво је дуго око 948 километара у правцу север-југ, а широко између 26 и 160 километара. Површина му је 76.400 -{km²}-, и по томе је Сахалин највеће острво Русије. Највиши врх је на 1609 метара.
Острво је углавном покривено четинарским шумама. Животињски свет је богат, а највише има: [[медвед]]а, [[лисица]], [[видра|видри]], [[самур]]а, [[ирвас]]а и [[атлантски лосос|лососа]]
По попису из 2010. на острву је живело 510,9 хиљада људи. Од њих, 85% је Руса, а остало су Корејанци (5,6 %), Украјинци (4,0 %) и други.
Ред 54:
Као последица пораза Русије у [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]] из 1904-1905, 1905. закључен је [[Уговор из Портсмута]], по коме је област јужно од 50-е паралеле припала Јапану. Град Тојохара (Јужно-Сахалинск) је био главни град јапанског јужног Сахалина (префектура Карафуто).
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Јапанци су на острву изградили железницу и другу инфраструктуру. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] је објавио рат Јапану 8. августа [[1945]]. Царска јапанска војска је капитулирала 15. августа, али је на фронту ка совјетским снагама ова капитулација каснила. Црвена армија је до 5. септембра заузела цео Сахалин и Курилска острва. У овом напредовању је погинуло око 8000 совјетских војника и официра. Око 400.000 Јапанаца је депортовано са острва након рата, укључујући народ Аину. Од августа 1948. до новембра 1954. на острву је постојао логор за заробљенике (до 15.900 људи), који су радили на градњи нафтовода.
Мировним уговором из Сан Франциска, од 8. септембра 1951, Јапан је препустио суверенитет над Сахалином и већим делом Курилских острва Совјетском Савезу.
| |||