Светлосна терапија — разлика између измена

'''Светлосна терапија''' или '''фототерапија''' је метода која се примењује у естетској и медицинској козметици. Употреба [[светлост|светлосних зрака]] у [[терапија|терапеутске сврхе]] датира из древних времена. Још пре неколико миленијума су људи схватали да постоји веза између светлости и биолошких процеса у организмима живих бића. У [[Стари Египат|старом Египту]], [[сунчева свјетлост|сунчева светлост]] је коришћена у медицинске сврхе, док је нешто касније у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]], [[Хипократ са Коса|Хипократ]] описао употребу сунчевих зрака у лечењу неких органских поремећаја и [[болест]]и (метод познат као [[светлосна терапија|хелиотерапија]]).

Светлост, и то на тачно одређеним таласним дужинама светлосног спектра, позитивно утиче на метаболички статус [[Ткиво (биологија)|ткива]] тако што убрзава енергетске процесе унутар [[ћелија|ћелије]] и стимулише њену [[регенерација|регенерацију]]. Енергетски статус сваке ћелије првенствено зависи од присуства [[аденозин -трифосфат|аденозин трифосфата]]а. Бројна научна истраживања у области светлосне терапије су показала да светлост стимулише производњу ове материје унутар ћелије и побољшава локалну циркулацију, помажући снабдевање ткива хранљивим материјама, и елиминацију штетних материја. То доводи до убрзане обнове ткива и његове ревитализације. На овај начин, светлост утиче на имунитет [[кожакожни систем|кожног ткива]] и стимулише организам у борби против разних облика инфламаторних (запаљенских) реакција коже.

При сунчању се користи [[УлтраљубичастаЦрно светлостсветло|UV спектар]]. Дејство UV зрака зависи од следећих фактора:

Огледа се у јачању организама. Подиже се његова одбрамбена способност, побоњшава сан и апетит, замор изчезава, побољшава се чврстина коже, повећава се размена гасова, продубљује дисање, повећава се проценат [[хемоглобин]]а, [[леукоцитбела крвна зрнца|леукоцита]]а и [[еритроцитцрвена крвна зрнца|еритроцита]]а.