Светосавље — разлика између измена

46 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Смисао ==
 
Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. вијеквек|20. вијека]]а у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.
 
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]]. Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.<ref>[http://eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda Епископ бачки др Иринеј: Светосавска беседа, Смисао светосавља], Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
Светосавље се тумачи на више начина, а најчешће се своди само на само једну од његових компоненти или се у њему откривају садржаји и поруке које су светосављу опречне. Присутно је свођење светосавља на чисто национално-политичку идеологију, лишену духовног садржаја. Идеологизација светосавља је најчешћа и некада се посматра као облик [[Српски национализам|српског национализма]] и као оруђе појединих десничарских организација ради остварења њихових циљева.
 
Одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој [[Српски национализам|српског национализма]] и [[Клерикализам|клерикализма]], односно [[светосавски национализам]]. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. [[Отачаствени покрет Образ]], Свети Јустин, [[Српски сабор Двери|Двери српске]] итд.
 
Често се светосавским националистима приписује и [[антисемитизам]]. Тако је епископ [[Николај Велимировић]] у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору [[Дахау]], за рат оптужио све нехришћанске идеологије [[Европа|Европе]], попут: [[Демократија|демократије]], [[Комунизам|комунизма]], [[Социјализам|социјализма]], [[Атеизам|атеизма]] и [[Вјерска толеранција|вјерске толеранције]]. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.<ref>Велимировић. Николај. „О Јеврејима“, у ''Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)'', ИХТУС-Хришћанска књига, Београд, 2000 (стр. 193—194)</ref><ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/KrozTamnickiProzor/Nikolaj070277.htm www.svetosavlje.org Владика Николај: Кроз тамнички простор], Приступљено 1. 9. 2014.</ref> С друге стране, [[Мирослав Свирчевић]], историчар и сарадник при Балканолошком институту САНУ, сматра да се Николај Велимировић не може оптуживати за антисемитизам јер се у историји хришћанске вјере могу наћи много значајнији теолози попут [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]] чије су мисли биле прожете антисемитизмом, а чак су се и Хитлерови нацисти позивали на његове списе па нико не означава Мартина Лутера као антисемиту.<ref>[http://web.archive.org/web/20131219185717/http://www.standard.rs/dr-miroslav-svircevic-rasisticki-pamflet-koji-tvrdi-da-su-srbi-izumili-fasizam.html Др Мирослав Свирчевић, Расистички памфлет који тврди да су Срби изумили фашизам], Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
256.125

измена