Војна болница Ниш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 48:
Формирање и почетак рада Војне болнице за град [[Ниш]], ширу околину, и цео југ [[Кнежевина Србија|Србије]] значио је истовремено први зачетак организоване [[здравствена заштита|здравствене заштите]] [[становништво|становништва]] на овим просторима. Здравствена култура становништва била је на ниском нивоу. [[Сујеверје|Сујеверни]] народ користио је услуге [[надрилекар]]а, [[травар]]а, [[видар]]а и турских хећима.
Оснивањем Војне болнице започео је и развој здравства у Нишу. Три године након оснивања Војне болнице основана је [[1881]]. и прва цивилна, [[Окружна болница у Нишу]], захваљујући еминентним лекарима Војне болнице који су значајно допринели у оснивању и раду [[Окружна болница у Нишу|Окружне болнице]],<ref>[http://web.archive.org/web/20140202160129/http://publisher.medfak.ni.ac.rs/2007-html/1-broj/OSNIVANJE%20OKRUZNE%20BOLNICE%20U%20NISU.pdf
Након две године од оснивања Војне болнице, 1880. године, у Србији је било 105 лекара и 15 лекарских помоћника, (од којих око 38% или 38 лекара и 2 лекарска помоћника радило у Београду), 25 бабица (од којих је 75% или 19 радило у Београду) и 32 апотекара. У нишком округу те године је радило 9 лекара и 2 апотекара. Сви они су били истовремено и припадници Војне болнице Ниш.<ref>Гордана Лазаревић, Драгана Михаиловић, ''Здравље у Србији године 1880. - годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке'',Универзитетс ка библиотека „Светозар Марковић”, Београд, [http://www.rastko.rs/cms/files/books/517bd58a9511a Усмено изложено на редовном састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва 18.04. 2013. године]</ref>
Ред 246:
Десет дана касније, [[1. новембар|1. новембра]] [[1915]]. болница је преко [[Куршумлија|Куршумлије]] стигла до [[Приштина|Приштине]]. Закаснивши да се споји са Моравском дивизијом, њен управник је самоиницијативно одлучио да болница самостално настави према [[Липљан]]у и [[Призрен]]у. У Призрену је болница боравила десет дана заједно са хиљадама војника и избеглица, Владом и Врховном командом српске војске. Продор Бугарске војске онемогућио је повлачење према битољу и Грчкој. У Призрену је извршена реорганизација болнице. Санитетска чета Моравске дивизије додељена је као део пратње Врховне команде, а остатку болнице наређено је да у [[Ђаковица|Ђаковици]] заједно са црногорским властима организује збрињавање рањеника и болесника и њихову евакуацију на територију Црне Горе. У Ђаковици, где је болница боравила седам дана, др Владимир Станојевић је основао болницу са 150 кревета, амбуланту и кухињу. И поред наређења да збрињава само официре команда болнице је самоиницијативно лечила све категорије болесника.
Дана [[17. новембар|17. новембра]] [[1915]]. болница је наставила свој ратни пут преко [[Пећ
Из [[Подгорица|Подгорице]] болница наставља пут за [[Скадар]] где стиже [[6. децембар|6. децембра]] [[1915]]. У Скадру је др Владимир Станојевић добио наређење да организује привремену болницу у две зграде са 500 кревета, и обавезу да врши опслуживање и лечење сопствених али и рањеника и болесника смештених у црногорској болници. Наредних месец дана у овој болници лечено је преко 5.000 рањеника и болесника, а дневна смртност се кретала између 30 и 35 лица.
Ред 299:
[[Датотека:Serbia 1941 44 Map cyr.png|мини|300п|У административној подели Србије на округе, 1941—1944. Војна болница је територијално припадала Нишком округу.]]
[[Датотека:B-17G formation on bomb run.jpg|мини|300п|У току масовних савезничких бомбардовања Ниша и околине од октобра [[1943]]. до септембра [[1944]], велики број повређених збринут је у Војној болници Ниш]]
У периоду 1941—1944. а у складу са разумевањем свог места у „новом поретку“, Недићева влада је захтевала од Војне болнице Ниш, као и од свих здравствених установа у окупираној Србији, да Немачкој пружи сваку помоћ. „Уредбом о одговорности општинских самоуправних органа“ којом се, свим лицима запосленим у локалним органима власти која одбију да приме дужност или поднесу оставку, претило се принудним радом, упућивањем у [[сабирни логор|концентрациони логор]] и преким судом, па је већи део затеченог састава Војне болнице морао да прихвати и настави рад у болници. Желећи да буде сигурна у потпуну послушност медицинског и немедицинског особља у болници, [[Србија под немачком окупацијом|Недићева власт]] је затевала од запослених и да обавезно, потпишу „Изјаву о лојалности Недићу“, и обавежу се на непружање медицинске помоћи и борбу против [[комунизам|комуниста]] и [[слободно зидарство|масона]], што је био услов за добијање плате.
У болничкој згради [[Немци]] су лечили припаднике својих јединица, а у приземним павиљонима радила је народна болница која је поред лечења народа, лечила и припаднике [[Српска државна стража|Недићевих]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Љотићевих јединица]], [[жандармерија|жандармерију]] и [[Четници Косте Пећанца|четнике Косте Пећанца]].<ref name="Поводом"/>
У Србији су окупационе власти почеле да формирају [[
У току масовних савезничких бомбардовања Ниша и околине од октобра [[1943]]. до септембра [[1944]], велики број повређених збринут је у Војној болници.<ref name="Поводом"/> Посебно ће остати у памћењу медицинског особља болнице, бомбардовање Ниша на Васкрс [[1944]]. У првом савезничком бомбардовању погинуло је 700 грађана Ниша. Бомбардовање су извеле бомбардерске групе - 12. ваздушне команде Ратног ваздухопловства Сједињених Америчких Држава. Следеће бомбардовање Ниш је задесио 30. марта 1944. Извлачење мртвих и рањених трајало је 7 дана. Треће бомбардовање уследило је 5. априла 1944.
| |||