Сентешки срез — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 17:
|гдуж = 20.25716
}}
'''Сентешки срез''' ({{јез-мађ|Szentesi kistérség}}) је [[Срезови у Мађарској|срез]] у [[Мађарска|мађарској]] [[
Захвата површину од 813,84 -{km²}-, има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште среза је град [[Сентеш]] ''(-{Szentes}-)''.
Ред 24:
Средином [[19. век]]а, [[Сентеш]] је био управно и културно средиште данашње [[Чонград (жупанија)|жупаније Чонград]]. Племићи и виши слојеви тадашњег [[Угарска|угарског]] друштва су радо долазили у [[Сегвар]]ски дворац и тамо проводили заједничко време.
Најстарији сачувани споменици овог среза су: [[Арпадхалом]] ''(-{Árpádhalom}-)'', [[Черебекењ]] ''(-{Cserebökény}-)'' и [[Еперјеш]] ''(-{Eperjes}-)''. Овај део среза је био насељен још у доба насељавања [[Мађари|Мађара]], у време [[
У врхунцу моћи племићке породице [[Карољи]] ''(-{Károlyi család}-)'' у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места [[Нађмагоч]] и [[Дерекеђхаз]]. Један део поседа је у другој половини [[19. век]]а од њих откупио [[
направљен је и преседан, па су они [[1836|1836.]] године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао „ереквалтшаг“ ''(-{örökváltság}-)'', или у преводи ''трајна промена власништва''.
== Привреда ==
Између два [[Први светски рат|светска]] [[Други светски рат|рата]] на путу од [[Нађмагоч]]а и [[Дерекеђхаз]]а су посађени [[јоргован]]и. Током година њихово јако корење је постала добра сировина за израду [[намештај]]а, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.
Површински најпространије насељено место [[Фабијаншебешћен]] ''(-{Fábiánsebestyén}-)'' поседује и најквалитетнију земљу за [[Пољопривреда|пољопривредну]] обраду, и она се користи за производњу разног биља које се даље продаје. Родно земљиште је омогућило и [[баштованство]] у [[
[[Сегвар]] и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у [[Сегвар]]у постојала и фабрика [[Кудеља|кудеље]], тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису [[Кудеља|кудеље]]. У самој фабрици су користили [[Магарац|магарце]] за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.
| |||