Серпентинит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 23 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q737339 |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Серпентинити''' су [[метаморфне стене]] које настају процесом аутометаморфозе [[перидотит]]а. Аутометаморфоза је процес метаморфозе [[
Серпентинити су стене које се најчешће јављају у великим масама. Масивне су [[текстура метаморфних стена|текстуре]], мада могу бити и шкриљаве, када их називамо серпентинским шкриљцима. Ове стене су обично јако испуцале и испресецане жицама хризотила, азбеста и других секундарних материјала.
[[
Изграђени су од [[серпентин]]а, који показује мрежасту грађу, ако је настао од [[оливин]]а, или је решеткаст, када је настао од [[
Зелени су, тамнозелени, или шарени.
Серпентинити су значајни као носиоци корисних минералних сировина. У њима се јављају лежишта [[хризотил]]а, [[азбест]]а и [[магнезит]]а.
[[
Као грађевински камен ове стене су неподесне, јер су јако испуцале. Само једре партије серпентинита, лепих боја, употребљавају се као декоративни камен.
Рад у серпентинитима је веома тежак. У рудницима са подземном експлоатацијом и тунелима серпентинити, услед процеса серпентинизације, повећавају своју запремину, услед чега се дробе и ломе, при чему отежавају експлоатацију у самом руднику и представљају велику опасност за рударе.
У нашој земљи ове стене су веома распрострањене. Углавном су јурске, ређе палеозојске старости (у источној Србији). Највеће масе серпентинита налазе се на [[Маљен]]у и [[Златибор]]у.
== Литература ==
# Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука
== Види још ==
* [[Списак стена]]
== Спољашње везе ==
| |||