Силен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Силен''' ({{јез-грч|Σειληνός}}) у [[Грчка митологија|грчкој митологији]] био је пратилац и учитељ бога [[Вино|вина]], [[Дионис]]а.
Првобитни Силен представљао је човјека [[Фолклор|народне културе]], који је био из жуме и имао је уши коња, а некада и реп и ноге коња. Каснији Силени били су пијани пратиоци Диониса, углавном ћелави и дебели, са широким уснама и здјепастим носем, а ноге су им биле људске. Касније је множина „Силени“ изашла из употребе, и користила се само за учитеља и вјерног пратиоца бога вина, Диониса. Озлоглашена пијаница, најчешће је био пијан, па су [[сатири]] морали да га придржавају или га је носио [[магарац]]. Силен је описан као најстарији, најмудрији и најпијанији пратилац Диониса. У Орфичким химнама се каже да је он учитељ младог бога. Ово га ставља у групу полуживотиња учитеља богова, која обухвата и [[Пријап]]а, [[Хермафродит (митологија)|Хермафродита]], [[Кедалион]]а и [[Хирон]]а, као и [[Палант (Ликаонов син)|Паланта]], [[
Сматрало се да је Силен имао нарочита знања, као и способности предвиђања судбине када је био пијан. Фригијски краљ [[Мида]] је желио да учи од Силена, па га је заробио. Силен је краљу упутио песимистичне ријечи: „За човјека је најбоље да се никад не роди, а ако је већ рођен, да умре што прије.“<ref>{{ен}} {{cite web |author=Plutarch |title=Consolation to Apollonius |work=The Morals, vol. 1 |publisher=Online Library of Liberty |date=1878 translation |url=http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=1211&chapter=91420&layout=html&Itemid=27 |accessdate=6. 10. 2009.}} (Видјети одјељак 27)</ref>
Ред 8:
Друга верзија овог мита каже да се Силен одвојио од Дионисовње дружине, лутао и изгубио се у [[Фригија|Фригији]]. Пронашли су га сељаци, који су га одвели код краља Миде, који га је добро угостио. У знак захвалности, Силен је приповиједао приче Миди, који је био одушевљен Силеновим маштаријама, па га је гостио пет дана и ноћи.<ref>{{ен}} Thompson, J. [http://www.mythopoetry.com/mythopoetics/scholar09_thompson.html 'Emotional Intelligence/Imaginal Intelligence'] in Mythopoetry Scolar Journal, Vol 1, 2010</ref> Дионис је понудио награду Миди за његову љубазност према Силену, а Мида је одабрао „златни додир“ – моћ да све што додирне претвори у [[злато]].<ref>{{harvnb|Грејвс|1987|pp=}}</ref>
Силен би такође могао бити [[Латински језик|латински]] израз за ''злоупотребу'' око 211. године п. н. е, кога је употијебио [[Плаут]] у својој комедији ''[[Уже|Конопац]]'' да би описао Лабракса, превртљивог подвођача као "... Силен са стомаком у облику лонца, ћелав, дебео, са густим обрвама, мрког погледа, криминалац заборављен од бога"<ref>{{ен}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Плаут | authorlink = Плаут |title=Конопац и друге драме |publisher=London: Penguin Classics |isbn=978-0-14-044136-9}}</ref>
Ред 16:
У [[Еурипид]]овој [[Драма|драми]] ''[[Киклопи (драма)|Киклопи]]'', Силен је насукан са [[Сатири]]ма у [[Сицилија|Сицилији]], гдје су их поробили [[Киклопи]]. У драми Силен се обраћа сатирима као својој дјеци.
Силен се појевљује и у сатири римског цара [[Јулијан Флавије Клаудије
У четвртој књизи серијала [[Перси Џексон и богови Олимпа]], ''[[Битка за лавиринт|бици за лавиринт]]'', Силен је члан Савјета сатира. На крају књиге Савјет бива распуштен. Силен је антагониста, јер се сукабљава са [[Гровер Андервуд|Гровером Андервудом]], најбољим другом [[Перси Џексон|Персија Џексона]].<ref>{{harvnb|Риордан|2010|pp=}}</ref>
Силен и [[Дионис|Бахус]] су ликови у [[Фантастика|фантастичном]] роману [[К. С. Луис]]а, ''[[Принц Каспијан]]'', који је друга књига у серијалу ''[[Letopisi Narnije|Љетописи Нарније]]''.
Мартин Силен је лик налик сатиру, који је пјесник-ходочасник који воли алкохол, у ''[[Спјев о Хипериону|Спјеву о Хипериону]]'', серијалу романа [[Ден Симонс|Дена Симонса]].
| |||