Скупштина у Београду (1842) — разлика између измена

[[Уставобранитељи]], предвођени [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]], настојали су свим силама да дођу на управу земље. Између [[КнезМихаило МихаилоОбреновић|Кнеза Михаила]] и уставобранитеља борба није престајала; Вучић је кришом прешао из иностранства у Србију и подигао [[Вучићева буна|буну]]; војску Кнеза Михаила, која се налазила на [[Метино Брдо|Метином Брду]] код [[Крагујевац|Крагујевца]], он је оставио без топова и разбио; Кнез Михаило, праћен неким министрима и члановима [[Државни савет (Србија)|Савета]], напусгао је земљу, и на тај начин питање избора новог Кнеза било је отворено. Вучић је са побуњеницима, међу којима је било и редовне војске, дошао на [[Градска општина Врачар|Врачар]] и улогорио ce. Образована је привремена управа коју су саставили [[Аврам Петронијевић|Петронијевић]] као претседник владе, и Тома Вучић Перишић као „предводитељ“ народа. Нову привремену управу признао је и београдски везир, одредивши да се наредбе њене имају извршавати као законите.

Вучић је даље предложио скупштинарима да се Кнез Михаило позове из [[Земун]]а, али је скупштина једногласно одбила тај предлог. Скупштина је предложила и акламацијом за Кнеза Србије изабрала [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]], сина вође првог српског устанка [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]], чиме је и завршен главни посао те скупштине.