Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 12:
Одлазак Гота из Паноније покреће ново померање народа, а у Византију почињу упадати [[Прабугари]] и [[Хуни]], међу којима је вероватно било и [[Словени|Словена]].
 
Бугари су [[Степа|степски]] народ из [[Азија|Азије]] који су са собом повукли Хуни. Живели су на простору данашње [[Кубан (регија)кубањ|кубанске области]] у [[Русија|Русији]], а представљали су мешавину више степских народа о чему сведочи и корен њиховог имена ''булгха'' што на турскомонголском значи ''мешати''.
 
== Пљачкашки напади током прве половине 6. века ==
Ред 114:
=== Друга словенска опсада Солуна (611) ===
{{Главни чланак|Опсада Солуна (611)}}
Једна заједница од неколико словенских племена, међу којима су били: [[Драгувити|Драговићи]], [[Сагудати]], [[Велегезити]], [[Вајунити]] и [[Брзити]], се након пустошења [[Тесалија (област)|Тесалије]], [[Епир (историјска покрајина)|Епира]], [[Ахаја|Ахаје]], [[Киклади|Кикладских острва]] и дела [[Мала Азија|Мале Азије]] појавио [[611]]. године пред [[Солун]]ом. Изгледа да је циљ ових Словена био, према тумачењима ондашњих [[хроничар]]а, да град заузму и ту се трајно населе. У прилог томе, поред чињенице да су се кретала цела племена са женама, децом и покућством, иду и записи да су сличне судбине већ задесиле многе градове у данашњој Грчкој, тако да је могуће да су Словени након што су похарали околину Солуна решили да заузму сам град и трајно се населе на том подручју. Словени су опет покушали да општим јуришем са копна и [[Море|мора]] (помоћу својих [[брод]]ова и [[моноксил]]а) освоје град. Напад са мора је у потпуности пропао велике међусобне близине пловила, која су се сударала и превртала, што је за последицу имало неуспех целог напада. У борбама је заробљен и вођа Словена [[Хацон]], који је касније усмрћен каменовањем, док су се Словени после пораза повукли од града и населили по околини.
 
Здружена војска Словена и Авара устремила се после [[610]]. године на [[Далмација (римска провинција)|Далмацију]], заузевши је у потпуности око [[614]]. године. У тој најезди страдали су и порушени су многи градови, међу којима су [[Сингидунум]], [[Виминацијум]], [[Доклеа|Доклеја]], [[Салона]], [[Епидаурус]], [[Нарона]] и друге, док су најезде спашени само [[Задар]] и [[Трогир]].
Ред 130:
Каганов поступак под Цариградом повећава, ионако велико, словенско незадовољство аварском влашћу услед чега долази до низа побуна, од којих је највећа она у [[Моравска|Моравској]] исте године на чијем се челу нашао [[Само]]. Поред Словена подигли су се и остали народи, а после каганове смрти дошло је и до сукоба око власти између Авара и [[Прабугари|Бугара]].
 
[[Слом Персије]] [[627]]. године, после [[Битка код Ниниве|битке код Ниниве]] није [[Византијско царство|Византији]] донео толико жељени мир на [[исток]]у, јер је [[Мухамед]] створио [[ислам]] и [[630]]. године окупио око себе [[Арапи|Арапе]], који ће постати нови противник Царству. Истовремено простор Балканског полуострва скроз се ''пословенио'' и они су средином [[7. век|VII века]] сачињавали огромну већину становништва на њему. Словенима није била насељена само [[моравска долина]], као главни путни правац (''[[Via militaris|Виа Милитарис]]'' {{јез-лат|Via militaris}}) са већим [[град]]овима и простор [[Југ|јужно]] од [[Стара планина|Старе Планине]] и [[Исток|источно]] од [[Струма|Струме]], све остале територије почевши од [[Пелопонез]] и [[Тесалија (област)|Тесалије]] биле су насељене [[Словени]]ма.
 
== Однос Авара и Словена ==