Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
| Званични_језици = [[Српскохрватски језик|Хрватскосрпски језик]]
| Валута = [[Југословенски динар]]
| Тип_владавине = [[Народна република]]<br />[[Социјалистичка држава|Социјалистичка република]]
| Владајућа_партија = [[Савез комуниста Хрватске]]
| Година_почетак = [[21. јул]] [[1945]].
| Година_крај1 = [[25. јун]] [[1991]].
| Догађај1 = [[ЗАВНОХземаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|формирање ЗАВНОХ]]
| Датум_догађај1 = [[2. март]] [[1943]].
| Догађај2 = оснивање ДФ Хрватске
}}
{{Историје|Хрватске}}
'''Социјалистичка Република Хрватска''' је била једна од шест република у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]]. На трећем заседању [[ЗАВНОХЗемаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ-а]], одржаном 8. и 9. маја [[1944]]. године у [[Топуско]]м основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је [[1946]]. године као '''Народна Република Хрватска''', а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, [[Устав Југославије од 1963. године|Уставом из 1963]]. године. Независност је стекла [[25. јун|25. јуна]]а [[1991]]. године. Већ [[25. јул|25. јула]]а [[1990]]. назив је промењен у '''[[Хрватска|Република Хрватска]]'''.
 
Била је друга по величини (после [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]) република СФРЈ. Главни град је био [[Загреб]].
Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО [[Загреб]], ЗО [[Вараждин]], ЗО [[Бјеловар]], ЗО [[Осијек]], ЗО [[Сисак]], ЗО [[Карловац]], ЗО [[Ријека (град)|Ријека]], ЗО [[Госпић]] и ЗО [[Сплит]], са седиштима у истоименим градовима.
 
Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је [[25. јул|25. јула]]а [[1990]]. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.
 
== Историја ==
{{главни чланак|Историја Хрватске}}
Ослобођење од [[Аустроугарска|Аустроугарске]] долази после [[Први светски рат|Првог светског рата]] али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у [[Лабин]]у. [[КомунистичкаСавез партијакомуниста Хрватске|Комунистичка партија]] је била доста јака и тако је у [[Загреб]]у одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника.
 
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] територија СР Хрватске и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] је била под влашћу издајничке [[Анте Павелић|Павелићеве]] [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[НародноослободилачкиНародноослободилачка ратборба народа Југославије|НОБ]]-а.
 
Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком [[1970е|70-их]] јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] и влада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] успешно спречила.
[[Датотека:Zajednice općina od 1974-02-22 do 1986-12-31.PNG|десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.]]
[[Датотека:Zajednice općina od 1987-01-01 do 1990-07-25.png|десно|мини|200п|Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.]]
На [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописима 1971.]] и [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине [[Сплит]] издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на [[Пописпопис становништва у Хрватској 1991. године|попису из 1991]]. године, СР Хрватска имала 115 општина:
 
* Град Загреб (14 општина): [[Велика Горица]], [[Дубрава (кварт)|Дубрава]], [[Запрешић]], [[Максимир]], [[Горњи град - Медвешчак|Медвешчак]], [[Нови Загреб]], [[Пешченица - Житњак|Пешченица]], [[Самобор]], [[Сесвете]], [[Суседград]], [[Trešnjevka (kvart)|Трешњевка]], [[Трње (Загреб)|Трње]], [[Доњи град (Загреб)|Центар]] и [[Чрномерец]].
* ЗО Загреб (12 општина): [[Врбовец]], [[Доња Стубица]], [[Дуго Село]], [[Забок]], [[Свети Иван Зелина|Зелина]], [[Златар (град)|Златар-Бистрица]], [[Иванић-Град|Иванић Град]], [[Јастребарско]], [[Клањец]], [[Крапина (град)|Крапина]], [[Кутина]] и [[Преграда]].
* ЗО Вараждин (5 општина): [[Вараждин]], [[Иванец]], [[Лудбрег]], [[Нови Мароф]] и [[Чаковец]].
* ЗО Бјеловар (10 општина): [[Бјеловар]], [[Вировитица]], [[Гарешница]], [[Грубишно Поље]], [[Дарувар]], [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевац]], [[Копривница]], [[Крижевци (Хрватска)|Крижевци]], [[Пакрац]] и [[Чазма]].
* ЗО Осијек (14 општина): [[Бели Манастир]], [[Валпово]], [[Винковци]], [[Вуковар]], [[Доњи Михољац]], [[Ђаково]], [[Жупања]], [[Нашице]], [[Нова Градишка]], [[Ораховица]], [[Осијек]], [[Слатина (Подравска)|Подравска Слатина]], [[Пожега (Славонска)|Славонска Пожега]] и [[Славонски Брод]].
* ЗО Сисак (6 општина): [[Глина (град)|Глина]], [[Општина Двор]], [[Костајница (Хрватска) Костајница|Костајница]], [[Новска]], [[Петриња]] и [[Сисак]].
* ЗО Карловац (6 општина): [[Војнић]], [[Вргинмост]], [[Дуга Реса]], [[Карловац]], [[Озаљ]] и [[Слуњ]].
* ЗО Ријека (19 општина): [[Бује]], [[Бузет]], [[Врбовско]], [[Делнице]], [[Крк (град)|Крк]], [[Лабин]], [[Огулин]], [[Опатија (град)|Опатија]], [[Паг (град)|Паг]], [[Пазин]], [[Пореч (Истра)|Пореч]], [[Пула]], [[Раб (град)|Раб]], [[Ријека (град)|Ријека]], [[Ровињ]], [[Сењ]], [[Мали Лошињ|Црес-Лошињ]], [[Цриквеница]] и [[Чабар (град)|Чабар]].
* ЗО Госпић (5 општина): [[Госпић]], [[Грачац (Лика)|Грачац]], [[Доњи Лапац]], [[Кореница|Титова Кореница]] и [[Оточац]].
* ЗО Сплит (24 општине): [[Бенковац]], [[Биоград на Мору]], [[Супетар|Брач]], [[Вис (град)|Вис]], [[Вргорац]], [[Дрниш]], [[Дубровник]], [[Задар]], [[Имотски]], [[Плоче (град)|Кардељево]], [[Каштела]], [[Книн]], [[Корчула (град)|Корчула]], [[Ластово (општинаДалмација)|Ластово]], [[Макарска]], [[Метковић]], [[Обровац]], [[Омиш]], [[Сињ]], [[Солин]], [[Сплит]], [[Трогир]], [[Хвар (град)|Хвар]] и [[Шибеник]].
 
== Имена градова ==
[[Датотека:Kumrovec-TitoHouse.JPG|мини|десно|250п|[[Кумровец]] - [[Јосип Броз Тито|ТитоТитова]]ва родна кућа]]
Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:
* '''Биоград на мору''' - [[Биоград на Мору|Биоград]]
* '''Вргинмост''' - данас [[Гвозд]]
* '''Двор на Уни''' - данас [[Двор (граднасеље)|Двор]]
* '''Зелина''' - данас [[Свети Иван Зелина]]
* '''Кардељево''' (по [[Едвард Кардељ|Едварду Кардељу]]) - данас [[Плоче (град)|Плоче]]
* '''Костајница''' - данас [[Костајница (Хрватска)|Хрватска Костајница]]
* '''Подравска Слатина''' - данас [[Слатина (Подравска)|Слатина]]
* '''Славонска Пожега''' - данас [[Пожега (Славонска)|Пожега]]
[[Датотека:Dubrovnik-port.jpg|мини|десно|300п|[[Дубровник]] - поглед на стари град]]
=== Председници ===
* '''Председник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а'''
** [[Владимир Назор]] ([[13. јун]] [[1943]] — [[25. август]] [[1945]])
* '''Председник Президијума Сабора НР Хрватске (1945-1953)'''
** [[Анте Марковић]] ([[10. мај]] [[1986]] — [[мај]] [[1988]])
** [[Иво Латин]] ([[мај]] [[1988]] - [[30. мај]] [[1990]])
** [[Фрањо Туђман]] ([[30. мај]] [[1990]] — [[25. јул]] [[1990]])<ref>[http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1990_07_31_610.html Одлука о проглашењу Амандмана LXIV. до LXXV. на Устав Социјалистичке Републике Хрватске] (»Народне новине«, бр. 31/90 од [[28. јул|28. јула]]а 1990.) {{hr}}</ref>
 
=== Премијери ===
256.125

измена